Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Касарну војне полиције у Сплиту напустио сам на сопствену одговорност средином септембра 1991. Покупљен од зенги одведен сам у трећу полицијску постају. Шеф постаје ми је, са чашицом ракије, наздравио са: „да дођеш опет, али као турист а не као четник!“. Одговорио сам му да као туриста сигурно нећу моћи ни за десет година. Прошло је 27 година и у Хрватској, не рачунајући транзит, сам био само на једнодневном излету у Дубровник. А и то ми се смучило када сам видео обележену зграду на коју је пала четничка граната. Па зар је та једна граната важнија од све историје и културе Дубровника?
И тако, ни у Турској не летујем (био у Истамбулу пар дана), јер ми је апсурдно да трошим новац у земљи у коју су моји пра-прадедови протерали вишевековне владаре. Јесу ли моји чукундедови погинули у српско-турским ратовима да бих ја уживао на некој турској плажи (очишћеној од трагова грчког постојања)? Јок море, Грчка, Бугарска, Херцег Нови и Требиње.
Сад када видим, као и свакога лета по неколико пута, како су пребијени туристи из Србије у Хрватској не осетим баш ништа за те жртве: а шта сте тамо тражили?
Али ово су сећања и ставови аутентичног моравског сељака, а српски народ је шаренолик, има нас свакаквих, што је богатство а не мана. Тако да има све више људи који иду да летују у Хрватску.
Прилажем податке Републичког завода за статистику, Државног завода за статистику и НБС.
Шта нам кажу подаци:
Број ноћења из Србије у Хрватској је стагнирао од 2009. до 2014, а од тада је у изузетно брзом порасту. У периоду јануар-мај 2018 повећан је чак за 21%.
Број ноћења Хрвата у Србији је удвостручен након 2008, и у стабилном је порасту од 2012. У пет месеци 2018. повећан је за 9,4%.
Просечна дневна потрошња становника Србије у Хрватској по ноћењу повећана је са 39,2 евра у 2009 на 82,1 евра у 2017, док су грађани Хрватске у Србији минимално трошили 251,8 евра дневно у 2011, а највише 385,4 евра у 2017.
То што су у Србији потрошили 4,7 пута више новца последица је различитих мотива за доласке и ноћења (осим, наравно, двоструко већих зарада). Ниво цена у Хрватској значајно је већи него у Србији па су доласци у Србију (и Републику Српску) често мотивисани уштедама у кућном буџету (и не морају да буду праћена ноћењем).
Претпоставимо да ће након обостраног пораста броја ноћења и потрошње по ноћењу у овој години, и наредних година наставити да расте ова статистичка појава, а са што мање непријатности онима који се осуде да уђу у суседно двориште.
