Tržište rada na Kosovu i Metohiji

Западне силе имају драматично различит однос према нашој јужној покрајини и према Србији у њеном смањеном и мање оскрнављеном делу. Парада поноса је већ 2001. одржана у Београду, али са инцидентима са навијачима. Ипак је требало да прођу године да ова највиша цивилизацијска тековина у Београду заживи и да се центром града прошетају представници амбасада, НВО и остали поносни и, по сопственом мишљењу, у правима угрожени. Ја се још нисам шетао, али ћу засигурно уколико се организује протест очева кучкара, који морају да шетају кучиће јер деца, њихови власници неће.

Осим параде поноса, које није било у Приштини, Косово и Метохија је познато и као територија која је расадник муслиманских терориста. Колико велики терористички акт треба да изведу Шиптари са Косова и Метохије а да би водећи политичари у САД, Великој Британији, Француској или Немачкој променили своју црно-белу позицију према Србији и Косову и Метохији? За почетак, да их натерају и да се по центру Приштине парадира? Да докажу да имају делић толеранције које Србија има у изобиљу.

И тако, од тржишта рада мисли ми скренуше до кучкарења, хомосексуалних права и тероризма. Да се вратим на тему.

На КиМ је било 342,4 хиљада запослених у првом тромесечју 2018. што је за 1,7% мање него у истом тромесечју 2017. Број запослених мушкараца повећан је 0,6%, док је број жена смањен за 9,8%. То је најмањи број запослених жена од 2015 и указује на угроженост њиховог права на рад. Нисам приметио да је било која међународна институција указала на овај проблем на Косову и Метохији.

Посматрано по степену образовања до повећања броја дошло је само код запослених са средњом школом, док је код осталих образовних профила број запослених смањен.

Просечно радно време, посматрано по секторима, повећано је у односу на исто тромесечје 2017: у владином сектору са 36,9 сати на 39,9, у јавним предузећима са 36,7 на 40,1, у приватним компанијама са 46,1 на 47,9 сати, а самозапослени су повећали са 37,6 на 38,6 сати.

Просечна зарада на КиМ у 2016. години била је нето 457 евра и била је већа него у Албанији (375), БЈР Македонији (372), Србији (374), Босни и Херцеговини (428), Бугарској (410) и Молдавији (212 евра).

Просечна зарада, нето, повећана је са 384 евра у 2012. на 457 евра у 2016. и сада је вероватно изнад 500 евра. Просечну зараду навише вуку јавна предузећа, где су оне повећане са 465 на 586 евра, и јавни сектор, где су повећане са 353 на 449 евра. Ово су лепи подаци за наше суграђане у јужној покрајини. Овај раст је и последица црно-белог приступа западних сила Србији и КиМ: у Србији се ММФ пита шта и за колико, а Косово и Метохија имају сву слободу да се развијају неометени од „структурних реформи“ и других неопходности и потреба да нам буде горе, а да би нам за пар година било боље (и тако прође цео живот у Србији).

Овај раст зарада на КиМ има покриће у расту БДП-а за 41%, од 2008 до 2018, док се у Србији очекује раст од 7,5% и више од половине тог раста само у овој години.

Да се вратимо на жене. Од њих 70,1 хиљада највише их је запослено у образовању (14,4 хиљада), здравству (9,5) и у активностима домаћинства као послодавца (4,8 хиљада).

У првом тромесечју 2018. било је 123,5 хиљада незапослених лица, у томе 95,5 хиљада мушкараца и 28 хиљада жена. Просечна стопа незапослености износила је 26,5%, код мушкараца је била 25,9%, а код жена 28,7%.