Тржиште парадајза у Србији, 2011-2022.

Србија је у периоду посматрања имала импресивне резултате у извозу парадајза јер је повећала његову вредност преко три пута, са 1,58 милиона евра у 2011. на 4,89 милиона евра у 2022. Рекордна вредност извоза постигнута је 2018. када је износила 5,5 милиона евра.

Више од три четвртине укупне вредности извоза у 2022. постигнуто је пласманом у Црну Гору (43,6%) и у Грчку (31,8%) док је још вредан спомена извоз у БиХ (8,9%), Хрватску (5,8%), Русију (4,9%) и у Бугарску (2,3%).

У 2011. је Русија била најважније тржиште, а до 2017. једно од најважнијих да би од 2018. вредност извоза била мања од једног милиона евра, а у 2020. је није ни било.

Укупна вредност извоза парадајза у посматраних 12 година била је 41,9 милиона евра.

Ако су извозни резултати импресивни, увозни су још импресивнији јер је увоз повећан 2,6 пута, са 13 милиона евра у 2011. на 34,1 милиона евра у 2022.

Кумулативна вредност увоза у посматраном периоду износила је 223,7 милиона евра а дефицит у размени овим производом 181,8 милиона евра.

Дефицит у робној размени парадајзом повећан је са 11,4 милиона евра у 2011. на рекордних 29,2 милиона евра у 2022.

Највећу вредност увоза парадајза Србија је у 2022 (и од 2015. године) из Албаније од 10,1 милиона евра уз удео у укупном увозу од 29,7%. Следе С. Македонија (6,3 милиона; 18,6%), Шпанија (5,8; 16,9%), Турска (5; 14,6%), Грчка (2,5; 7,5%), Холандија (1,6; 4,6%), Италија (1,3; 3,8%) и Хрватска (1,3 и 3,7%).

Количина парадајза који се увози повећана је само за 16,5% па је раст вредности много више био последица повећања јединичних цена увоза за 125%, са 529 на 1.192 евра по тони.

У односу на 2011. из Албаније је повећана количина увоза 12 пута, са 796 на 9.690 тона, али је релативно више повећана из Хрватске – 46 пута са 17 на 778 тона. Увоз из Грчке повећан је преко 10 пута, из Холандије 4 пута, из Шпаније 3,8 пута, из Турске за 40% док је смањен из С. Македоније за три петине: са 18 на 7,3 хиљаде тона.

Најскупљи парадајз купован је из Италије (4,3 евра по килограму) док се најјефтинији набављао из С. Македоније (87 евро цента по килограму). Из Албаније (евро по килограму) и из Турске (исто) и Грчке (1,4 евра) куповао се најближе просечној увозној цени од 1,2 евра по килограму.

У периоду посматрања производња парадајза у Србији смањена је за 25,4%, са 198,7 на 148,1 хиљада тона. Најмања је била у 2020 (103,3 хиљаде тона) када је пољопривредницима било ограничено кретање услед мера против короне. Тада није био ограничен увоз, па је у 2020. увоз достигао највећи удео у домаћој потрошњи од 25,3%.

Укупно домаће тржиште парадајза, које је једнако домаћој производњи умањеној за извоз и увећаној за увоз, смањено је за 22,5%, са 218,3 хиљада тона у 2011. на 169,2 хиљаде тона у 2022. Удео увоза у домаћем тржишту није много повећан: са 11,2% у 2011. на 16,9% у 2022. Он је чак смањен у претходне две године услед раста домаће производње са 103,3 хиљаде тона у 2020. на 148,1 хиљада тона у 2022.