Трошкови (улагања) истраживања и развоја унутар школских система у одабраним земљама у 2018.

Према подацима Евростата (линк), Србија је имала, услед ниске основице, бржи релативан пораст улагања у истраживања и развој (ИР, на даље), од просечног у ЕУ: у Србији је било +55,5%, у периоду од 2009 до 2018, а у ЕУ 39,4%. Бржим растом улагања Србија је повећала однос са 7,6% од улагања у ЕУ у 2009, до 8,5% у 2018.

Бржи релативан пораст улагања у ИР имао је велики број земаља за које Евростат прикупља податке, а најбржи су мале Кина (3,6 пута), Јужна Кореја (3 пута) и Пољска (2,9 пута).

Раст улагања у ИР у Србији, у посматраном периоду, највећим делом је био последица улагања пословног сектора, јер су укупна улагања повећана са 36,2 на 56,3 евра по становнику, док су пословна повећана са 5,2 на 22 евра по становнику, тако да су улагања државе и факултета повећана са 31 на 34,3 евра по становнику.

Услед изузетно ниске основице у 2009, у Србији су пословна улагања у ИР у школском систему повећана 4,2 пута. Већи релативан пораст имале су само Пољска (6,7 пута, са 15,7 на 104,7 евра) и Бугарска (5,8 пута, са 7,4 на 43,2 евра по становнику).

Када се земље рангирају према апсолутној вредности улагања по становнику у 2018, само су четири земље имале мања улагања од Србије: Румунија, Црна Гора, С. Македонија и БиХ. Србија је имала већа државна улагања у ИР од Румуније (34,3 према 21,4 евра), али је у Румунији била већа вредност приватних, те ће ускоро и ова земља бити испред Србије.

Мања улагања у ИР приватног сектора у школски систем имале су Црна Гора, С. Македонија и БиХ (податак је из 2012).

 Улагања приватног сектора у ИР чинила су две трећине укупних у ЕУ, а чак летири петине у Јужној Кореји и Јапану. У Србији су учествовала са 39,1% и мањи удео имала су само у Латвији, Црној Гори и С. Македонији.