Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У овом опасном времену буђења шовинистичких духова који јако подсећају на Европу уочи Другог светског рата неопходно је хладне главе сагледавати користи и трошкове од ирационалних потеза на које су спремне повампирене шовинистичке владе суседних земаља и територија.
Колика је дневна штета од затварања хрватске границе за произвођаче у Србији? Она зависи од обима промета који се обавља преко граничних прелаза са Хрватском, од дужине трајања блокаде (времена у коме се произвођачи и трговци прилагођавају ка новим саобраћајним правцима и ка новим пословним партнерима…), и од низа других фактора чије нам овде анализирање није циљ.
Уколико грубо претпоставимо да 20% робне размене Србије иде преко граничних прелаза са Хрватском (на жалост, нисам пронашао статистички билтен пореске управе), при месечном нивоу робне размене Србије у износу од 2,5 милијарди евра (500 милиона преко хрватске територије и са Хрватском), то даје дневни губитак за увознике и извознике у износу од око 16 милиона евра. Он може бити већи или мањи у зависности од брзине којом се може роба пласирати преко других граничних прелаза, и/или пронаћи алтернативни снабдевачи и купци.
Дугорочна штета овде је неухватљива, јер ће ове дневне околности изазвати дугорочне пословне одлуке: замену снабдевања из Хрватске фирмама из других земаља, мању употребу робе за широку потрошњу из Хрватске и веће коришћење алтернативних путева за робу (БИХ, лука Бар…)…
Оволико о штетама. Које су користи од овог Уберхрватства? – Окретање пословне заједнице Босне и Херцеговине ка Србији, јер и она трпи извесне штете од затварања хрватских граница за њену робу од како је Хрватска постала чланица ЕУ, нарочито код извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Са овом блокадом робе из Србије (и могућом из БиХ), додатно ће доћи до зближавања пословних људи из БиХ и Србије. Сећам се друга из војске који је оца упозоравао да никако са камионом не излази на могуће демонстрације у Новом Пазару, након што је видео снимке тенка који уништава аутобус у Вараждину, где већ… Знао је да од тог камиона зависи материјална егзистенција породице и да се може протествовати и са „лакшим наоружањем“… Но, да не скрећем са теме, шта нам кажу подаци о трговини БиХ са Србијом и Хрватском?
Извоз БиХ у августу 2015г у Хрватску је износио 35,7 милиона евра, а у Србију 32,9 милиона евра, док је увоз из Хрватске износио 74,5 милиона, а из Србије 81,5 милиона евра. Вредност укупне робне размене са Србијом износила је 114,4 милиона евра, а са Хрватском 110,3 милиона евра. Ово је четврти пут да је обим размене са Србијом већи него са Хрватском од почетка грађанског рата у БиХ 1992 године, у томе трећи пут у 2015 години. При пут се то догодило у децембру 2014 године. И док је још увек укупна размена са Хрватском већа (871 према 842 милиона), разлика је све мања (954 према 775 у истом периоду 2014 године), са тенденцијом да са овом поносном чланицом ЕУ постане мања већ у наредној години, а била је већа и преко 50% пре њеног пуноправног чланства у том друштву народа, народности, емиграната и азиланата, и земаља у различитим државним „лигама“.
И тако, овде смо константовали пар чињеница без да пророчимо у складу са знаном нам прошлошћу…
