Трговински рат САД против Кине: од америчког прања профита до „невидљивих“ улагања у Кину

Основна мотивација бављења статистикама робне размене САД и Кине била ми је да видим колико и где ће бити погођен кинески извоз новим америчким санкцијама. То се сагледава у америчким подацима о увозу из Кине.

Ова почетна мотивација је потиснута случајном провером, и последичним запрепашћењем, података о кинеском извозу у САД.

Према америчким подацима достављеним СТО-у, САД су повећале увоз из Кине, од 2012. до 2023, само за 0,8%.

И овде сам хтео да коментаришем „распаривање“ – пад релативног значаја робне размене две највеће економске силе.

Удео Кине у укупном увозу САД смањен је са 19,0% у 2012. на 14,1% у 2023, док је удео САД у извозу Кине смањен са 21,7% на 13,2%. У првој одабраној години, САД су биле значајније Кини за извоз него што је њој Кина значила код увоза (21,7% је веће од 19,0%). У 2023. години САД-у је био значајнији увоз из Кине него што је Кини значио извоз у САД (14,1% је веће од 13,2%). Да ће ови релативни показатељи у будућности бити смањивани, у то не треба сумњати – „распаривање“ и де-глобализација су процеси започети још избијањем светске економске кризе у 2008. години.

Запрепашћење, које ме је удаљило од детаљних, аналитичких, података наступило је када сам отворио кинеске податке о извозу у САД: он је у овом периоду повећан за 42,4%, са 352,4 на 502 милијарде долара. Увоз САД из Кине стагнирао је од 444,4 до 448 милијарди долара.

Када је 2018. Трамп уводио трговинске баријере за увоз из Кине (линк), он је заправо наносио штету америчким компанијама које су испумпавале профит из Кине пријављујући већу вредност увоза у односу на пријављену вредност извоза кинеским царинским органима. Та разлика износила је 83 милијарде долара у 2018. и смањена је са просечних 92 милијарде годишње у периоду 2012-2017. И у другом робном току америчке компаније су прале профит: пријављивале су мању вредност извоза из САД и већу увоза у Кину, и она је достигла 35,7 милијарди долара у 2018 (у просеку 28,4 милијарди долара годишње у периоду 2012-2017).

Збирно одступање код увоза у САД и извоза у Кину износила је 118,7 милијарди долара у 2018. и било је готово идентично као у 2017 (118,9) и незнатно мање од годишњег просека 2018-2017 (120,3 милијарди долара).

Оно шта је наступило као последица трговинског рата, а што је промакло мом оштром аналитичком оку (које је оболело од старачке далековидости, па не видим ове блиске, ситне, детаље) је драстична промена у понашању великих компанија – уместо испумпавања новца из Кине, нова улагања кроз задржавање новца и промену фактурисања робне размене.

Разлика од 83 милијарде долара у књижењу увоза у САД/извоза из Кине, претворена је у мањи увоз у САД у односу на декларисан извоз из Кине, и то за 54 милијарде долара. У само пет година промењена је разлика у подацима чак за 137 милијарди долара, од мањег извоза из Кине, до њеног већег извоза од америчких увозних података. Већим фактурисањем извоза у Кини, компаније задржавају новац у њој, и побољшавају пословне билансе, док мањим извозом у САД погоршавају билансе компанијских централа у САД.

Ово понашање је додатно подржано код књижења америчког извоза у Кину: смањена је разлика са 35,7 на 18,3 милијарди долара у већем увозу у Кину у односу на извоз из САД.

У збиру, одступање у корист америчких компанија прешло је из +118,7 милијарди долара у -35,7 милијарди долара у само пет година – од испумпавања профита из Кине за 118,7 до испумпавања профита из САД за 35,7 милијарди долара.

Према америчким подацима, увоз паметних телефона из Кине у 2023. износио је 45,2 милијарде долара, рачунара лакших од 10 килограма 35,9 милијарди, литијум-јонских акумулатора 13,2 милијарде, играчака 13 милијарди, видео игара, конзола и машина за игре 9,5 милијарди долара, али ово су све релативно небитни детаљи у односу на суштинску промену у понашању компанија.