Ранг општина према вредности дохотка од трговине показује нам њену велику просторну концентрацију: првих десет општина учествовало је са 20,88% у укупном становништву СФРЈ, са 33,14% у укупном дохотку и са 41,51% у дохотку од трговине.
Овде је било највише општина из Хрватске (16) испред Србије изван покрајина (12) и заступљени су сви главни градови република СФРЈ.
Светозарево је било на 43. месту, где је 10 општина у Србији ван покрајина имало већи доходак од трговине од ње.
Титоград је био једини на листи из Црне Горе, Скопље и Битољ из Македоније, а Сарајево, Бања Лука, Тузла, Мостар и Зеница из БиХ.
Када се посматра релативна развијеност, доходак од трговине по становнику, доминација Словеније и Хрватске, као код индустрије долази до изражаја: из Словеније је 20 општина а из Хрватске њих 21.
Котор, Будва и Херцег-Нови асоцирају на модерну трговину бананама, али ипак се овде вероватно ради о утицају туризма на локалне приходе у трговини.
Од главних градова, Љубљана је била на првом месту, Загреб на осмом, Београд на 11., Сарајево на 34. и Скопље на 52, Титоград на 61.
Jedan komentar
Ping: Мирослав Здравковић: Трговинска развијеност СФРЈ по општинама у 1980. години | Журнал