Србија има релативно добре резултате у трговини услугама у последњим годинама, а што је последица више беспарице да се паре потроше него успешности да се паре зараде, уз часне изузетке попут извоза компјутерских и информационих услуга и комуникационих услуга. У односу на 2008 годину извоз услуга је повећан у еврима за 23,9%, а увоз за само 4%, те је Србија из дефицита од 182 милиона евра (258 у 2007 години) прешла у рекордни суфицит од 353,3 милиона евра у 2013 години (само 149,8 у 2012).
Кренућемо у таксативно набрајање по врстама услуга:
– Извоз саобраћајних услуга повећан је за 18,7% (са 656 на 779 милиона евра), а увоз је смањен за 6,4% (са 868 на 810 милиона евра), те је смањен дефицит са 212 на 32 милиона евра. Ово је највеће побољшање салда у овом петогодишњем периоду.
– Извоз туристичких услуга повећан је за 20,8% (са 650 на 785 милиона евра), а увоз је смањен за 4,5% (са 862 на 823 милиона евра), те је смањен дефицит за 174 милиона евра (са 212 на 38 милиона).
– У комуникационим услугама Србија је повећала извоз за 112,5%, са 88 на 186 милиона евра, увоз је повећан за 61,3%, са 79 на 128 милиона, те је суфицит повећан са 8 на 58 милиона евра.
– Приходи од грађевинских услуга смањени су за 16,6%, са 247 на 206 милиона евра, а расходи за 0,1%, са 86,8 на
86,7 милиона евра, те је суфицит ове делатности смањен са 160 на 119 милиона евра.
– У услугама осигурања приходи су смањени за 0,4%, са 19,44 на 19,36 милиона евра, док су расходи повећани за
14,3%, са 33,8 на 38,6 милиона, те је дефицит повећан за 4,9 милиона евра, са 14,4 на 19,3 милиона.
– Приходи од финансијских услуга смањени су за 8,9%, са 30,2 на 27,5 милиона евра, расходи су смањени за 8,4%,
са 46,3 на 42,4 милиона, те је дефицит смањен за 1,2 милиона, са 16,1 на 14,9 милиона евра.
– Код компјутерских и информационих услуга извоз је повећан за 165,2%, са 96 на 265 милиона евра, увоз је повећан за 1,7%, те је Србија побољшала салдо за 166 милиона евра, прешавши из дефицита од 44 милиона у суфицит од 122 милиона евра. Србија је по извозу ових услуга у 2013. години избила на 40. место у свету, иза Бразила са 333 милиона евра. Ипак, земље из непосредног окружења имају знатно веће приходе од извоза ових услуга, попут Мађарске (1.025 милиона евра), Бугарске (425) и Грчке (368 милиона). Међу БЈР иза Србије су Македонија са 52 милиона евра, Хрватске (192 милиона у 2012), и Словеније (138 милиона у 2012).
– Код интелектуалних услуга (Royalties and license fees) Србија је повећала приходе за 41,9%, са 19,7 на 28 милиона евра, расходе за 17,5%, са 133 на 157 милиона, те је повећала дефицит за 15 милиона, са 114 на 129 милиона евра.
– Код осталих пословних услуга Србија је повећала приходе за 22,9%, са 802 на 986 милиона евра, расходе је
повећала за 23,9%, са 569 на 705 милиона евра, а суфицит је повећала за 48 милиона евра, са 233 на 281 милиона.
– У личним, културним и рекреационим услугама приходи су смањени за 5%, са 110 на 105 милиона, расходи су
смањени за 7,8%, са 61 на 56 милиона, а суфицит је смањен за 0,8 милиона, са 49,1 на 48,3 милиона евра.
– Стране владе много више фактуришу услуге српској влади, него што је обратно случај, па је Србија смањила приход од осталих услуга владе за четири петине, са 19 на 4 милиона евра, док је повећала расходе за 21,5% са 39 на 48 милиона евра, па је и дефицит повећан са 20 на 43,3 милиона евра.