Пуни назив обједињених делатности је Трговина на велико и мало и поправка моторних возила. Ја не знам шта ће ту поправка моторних возила, али од када имам аутомобил плашим се од ових поправљача више него од трговаца. Интересантно би било испитати да ли је трговина старија као делатност од најстаријег заната, али ћемо ту тему препустити неком историчару економије. У сваком случају, ма колико да ова делатност постоји свуда где има и људи, истовремено се концентрише у складу са постојањем тражње. Шопинг молова имамо да се поредимо са богатим
земљама, а још су лоцирани у самим градовима, а не као код ових богатих ван градова где муче грађане потребом да из њих одлазе у набавке викендом.
Трговина са 184 хиљаде запослених учествује са 13,7% у укупном броју запослених и само прерађивачка индустрија има већи број запослених. Са 52 милијарде динара инвестиција њен удео у укупним инвестицијама био је 8,6% те је подпросечно инвестиционо интензивна, а за разлику на период пре кризе кад је била наша перјаница развоја.
Трговина је релативно највише значајна за запосленост у Београду (18,3%), затим у Војводини (13,3%), док је у Србији-Југ њен удео 9,9%. Тим редом иде и релативан значај за укупна инвестициона улагања.
У апсолутним цифрама Београд учествује са 46,6%, а у инвестицијама са 50,6%, и опет ми падне напамет најстарији занат који се концентрише у складу са тражњом, али и где има људи. Али, тај занат је у потпуности у црној зони па не можемо никакве статистичке паралеле да изводимо.
Међу 12 општина са највише запослених у трговини девет је из Београда, а први је Нови Београд са 23 хиљаде запослених, испред Новог Сада са 17 хиљада. Више од хиљаду запослених било је у чак 38 општина. Баш све оопштине су имале запослене у трговини, Црна Трава само једнога, па је Медвеђа претпоследња са 11 и могли би смо да кажемо да је трговина наша дика, јер свуда успева, више или мање.
Инвестициона улагања у нова основна средства нису постојала у 30 општина, а више од милијарду динара имало је девет општина у Србији. Највећа вредност инвестиција била је у Новом Београду (10,6 милијарди динара) и у Новом Саду (6,6), а Велика Плана је доспела на пето место са 2,4 милијарде динара претпостављам захваљујући ДИС-у. Када сам био у Бијељини и пазарио у ФИС-у, одмах сам по повратку заволео ДИС, јер је један од ретких заостатака домаће трговине.
И тако, мож све у Србији да пропадне, али гробари и трговци ће увек бити потребни, па нећемо се даље бавити овом радосном темом.