Trgovina Srbije i Hrvatske: grudnjaci i WC papir u razmenu za svinje i bikovu spermu

„Рат је пљачка“, најкраћа је дефиниција коју сам чуо први пут од др Душка Јакшића. Балкан је препун дивљих племена која свако мало покажу свој карактер. Насупрот њима налазе се трговци: они су изнад религија, националне припадности, сексуалне оријентације, изнад свега јер је њихова заједничка религија новац. Трговци највише воле мир, али најслађе зарађују у рату. Ипак, и за њих важи девиза да је боље сто година у миру него један дан у рату.

Трговци из Србије и Хрватске уживају у миру има већ 22 године. Засметају им ружне речи политичара, а најеже се од узајамних трговинских блокада држава које ремете нормалне токове новца и зараде.

Трговински односи су у константном успону, упркос реторици политичара и спомињању ракета са средњим дометом. Тако је било и у прошлој години. Извоз из Србије за Хрватску, према подацима РЗС-а, повећан је са 468,3 на 550,7 милиона евра, а увоз из Хрватске са 431,6 на 476 милиона евра, те је повећан суфицит са 36,7 на 74,4 милиона евра.

Према хрватским подацима (Државни завод за статистику) за 10 месеци 2017. године, извоз у Србију износио је 550,5 милиона евра, а увоз из ње  482,1 милиона евра, те је Хрватска била у суфициту од 68,4 милиона евра.

Ова супротност у званичним подацима, које су трговци поштено и савесно пријавили, указује на трговачку љубав према спољној трговини: док домаћа сиротиња има ограничену платежну моћ, транспортом робе преко границе може се зарадити и на друге начине. У Златном руну Борислав Пекић описује вишевековну историју трговине и трговаца који кваре како високе државне чиновнике ради привилегија, тако и царинике и граничаре, ради повећања користи. Данашње време се не разликује од прошлог јер су принципи трговине и пословања увек исти.

И тако, да се вратимо на наслов. Узех, ради реда и развоја добросуседских односа да проверим каква је динамика производа за личну потрошњу била у прошлој години, да видим интра-индустријску размену чоколадама и сличним производима, и производи из наслова ми западоше у очи.

Извоз грудњака из Србије у Хрватску повећан је са 3,4 на 4,9 милиона евра, у периодима јануар-септембар 2016 и 2017 године. Овај извоз је у трећем тромесечју чинио 12,6% укупне вредности увоза грудњака у Хрватску, а 13,2% укупне вредности извоза из Србије. Са друге стране, увоз грудњака из Хрватске смањен је са 661 хиљада евра на само 87 хиљада евра, те је овај робни ток постао статистички занемарљив и за хрватски извоз и за српски увоз овог производа.

Ве-це папир је на високом деветом месту у извозу Србије у Хрватску и он представља петину хрватског увоза а скоро четвртину укупног српског извоза овог производа.

Да и Хрватска „коња за трку има“ постарале су се свиње које су на високом седмом месту у хрватском извозу у Србију: извоз је повећан скоро 6 пута, са 0,6 на 3,5 милиона евра. Он чини једну четвртину укупног извоза хрватских свиња, али готово три четвртине српског увоза ове укусне нам животиње. И тако, док су Карађорђе и Милош терали свиње у Беч и Пешту ради куповине пушака и џебане, сад смо напредовали па свиње увозимо из суседне земље.

У потрази за трговином вином (vine) случајно нађох бикову сперму (bovine semen). Српске краве осемењују се спермом хрватских бикова у вредности од 22 хиљаде евра, што је било за 10% више него у 9 месеци 2016 године. За хрватске бикове пласман у Србију је изузетно важан (86,7% укупног извоза) док је за српске краве ово тек 34,2% од укупног увоза. Конкуренцију хрватским биковима праве аустријски, немачки, амерички и француски, али су они подбацили у 2017. години.

И тако, овде смо издвојили четири производа, два за широку потрошњу из Србије и један такав из Хрватске, док се други случајно пронашао.

Прилажемо табеле о најважнијим производима у оба правца. Паметни трговци ће у њима пронаћи могућности за нову и још већу зараду.

Има ту и гаћица, чарапа, сладоледа, чоколада, највећим делом произведених у страним компанијама…