Transferne cene i trojne fakture

Двојне фактуре се користе да би се из неке земље одлио профит из пословања ка жељеној локацији: матичној фирми или пореском рају. Логика је једноставна: извоз се књижи по нижој цени у односу на цену по којој се књижи увоз у другу земљу, а разлика између ове две пријављене фактурне цене завршава на неком трећем месту.

Када се упореде подаци Евростата и РЗС-а постоји велико одступање у трговини земаља ЕУ са Србијом и највећа је разлика у извозу Словеније, Мађарске и Белгије у нашу земљу. За Мађарску је то лако објашњиво: набавке које се обављају у Сегедину и у другим местима подлежу повраћају ПДВ-а. Преко повраћаја ПДВ-а Мађарска евидентира извоз у Србију, док поштени наши потрошачи не пријављују нашој царини колика је вредност увоза, тј. купљене робе. Шверцовањем производа се подстиче сива економија, али од ње живе хиљаде људи, а и потрошачи долазе до производа по нижим ценама од оних у нашим трговинама. Профит од шверца враћа се у легалне токове кроз куповине домаћих производа који се опорезују.

Словенија и Белгија одмах подсећају на велике трговинске ланце из тих земаља који су раширени по територији Србије. Код Белгије таква асоцијација се елиминише разликом код само једног производа, док је код Словеније одступање у фактурама опште. Овде наводимо пример само код једног производа: поморанџи. Трговци могу да послују са тројним фактурама: по једна за увоз у матичну земљу и у земљу пласмана и трећа за извоз из матичне земље како би се профит у њу вратио.

Трговина поморанџама Словеније изгледа нелогично уколико се посматрају само просечне цене извоза и увоза: само је у 2017 просечна извозна цена била већа од просечне увозне. Када ставимо у однос просечну извозну цену за Србију и увозну из Египта добијамо мало трговачког смисла. Из Египта је у 2018 купљено 16 хиљада тона поморанџи по просечној цени од 494 евра а у Србију је продато 2.629 тона по просечној цени од 687 евра. Претпоставимо да је и БиХ продато 3.305 тона и Хрватској 2.423 тоне, али по нижим ценама у односу на српско тржиште (510 и 627 евра по тони, респективно).

Словенци једу део тих поморанџи, а снабдевају се и знатно скупљим поморанџама из Шпаније, Аустрије, Италије и Грчке.

У Србији се највише користе поморанџе из Грчке, Турске, Египта и Шпаније, а има их и из Јужне Африке, Зимбабвеа, Марока, Аргентине… Поморанџе из Египта су скупље од поморанџи из Грчке и Турске, али су јевтиније од истих из других земаља.

Трговачка логика? Приказују улаз у Србију по нижој цени из Египта, а новац напусти Србију по вишој цени из Словеније. Разлика између 687 евра по тони из Словеније и 549 евра по тони из Египта приликом уласка у Србију за 3.145 тона није велика – износи 434 хиљаде евра, али када се примењује на готово сав увоз у Србију може да достигне и преко 600 милиона евра.