Тостирана Србија

Вредности и јединичне цене увоза електричних тостера за личну употребу у 2022.

Некада давно, у „Титино доба“, Југославија је била окружена БРИГАМА (Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија). Титино доба је одавно прошло, Југославије више нема, али деца и унуци његових слугу и даље управљају у Србији, а претпостављам и у осталим отпацима од ове велике, накарадне творевине.

У односу на Југославију, за садашњу Србију, до Драгаша и до Качаника, можемо рећи да се налази у тостеру. Горњи грејач, који делује како врелином тако и тежином, представљају силе колективног запада, а доњу плочу представљају домаћа глупост, простаклук, агресивност и нетолеранција споменутих унучади и праунука.

Тако мени изгледа, али ја ствари посматрам из мравље перспективе, нисам на Олимпу, Алпима или Хималајима (Тибету) како би ми слика била јаснија.

Кад сам већ ограничен да разумем те велике слике, а оно имам мало знатижеље да се бавим приземним темама попут спољне трговине и слично. У тој трговини постоје и тостери, па су ми се тако сликовито наметнули.

Према вредности увоза овог производа Србија је била на 59. месту у свету где јој је друштво на 58. правила Словенија која има три пута мање становника.

Србија је у 2022. удвостручила вредност увоза тостера у односу на 2018 (+108,5%). Од одабраних земаља у приложеној табели само је Русија имала већи релативно пораст вредности увоза (3,5 пута). Црна Гора је удвостручила своју малену вредност и била је најближа релативној стопи раста увоза Србије.

Прегледајући вредности увоза на нивоу производа запала ми је за око Кина, јер је кренула да се појављује као купац производа широке потрошње код којих је она највећи светски извозник.

Код тостера Кина учествује са 84,25% у укупном светском извозу и има 33 пута већу вредност извоза од Немачке на другом месту са 29,7 милиона евра.

Стога увоз Кине вредан 2 милиона евра треба схватити као потребу за разноврсношћу при огромном расту стандарда становништва. Највећа јединична цена увоза тостера у свету коју има Кина потврђује ову претпоставку.

Пошто готово све земље у свету набављају тостере из Кине (уколико немају домаћу производњу) јединичну цену увоза онда би требало да одређују економија обима (већи увоз – мања јединична цена) и цена коју произвођачи желе да наметну у зависности од тржишта. Код тостера је изгледа ово друго случај јер већина земаља у Азији, Африци и Латинској Америци има мање увозне цене од земаља у Европи.

Србија је имала једну од најнижих јединичних цена увоза у Европи и нижу су имале само Холандија, Мађарска и С. Македонија.

Просечна увозна цена била је 12 евра по тостеру, а у Србију је увезено укупно 101.750 тостера.

Да на основу ових података закључим: пошто је Кина доминантни светски произвођач и извозник тостера, а при томе их у Србију пласира по једној од најнижих цена за европско тржиште, било би добро да као страни инвеститор (ово страни је обавезно јер домаћи нису на некој цени) започне производњу ових производа код нас и да их из наше земље пласира даље.

Овако тостирани имали би смо неку вајду и утеху.