Уместо пословице „куд сви Турци, ту и мали Мујо“ овде смо применили „куд један Србин, још неко би могао“, а да би смо скренули пажњу на неке мање познате и егзотичне локације у Србији и Српској.
Места представљају лични избор, из знатно већег броја посећених места, а сам избор је, наравно, субјективан и није просторно свеобухватан.
Србија
- Манастир Студеница. Ове године ћу четврти пут за редом за Ускрс у овај манастир, а и свих наредних година, јер одлазак представља неописиво задовољство. Стајати (или седети) поред кивота и целивати мошти Немањића на крају богослужења је ванвременско искуство. Има се шта још видети и обићи око манастира и купити у манастирској продавници, али остављам знатижељнима да сами нешто искусе и доживе.
- Јагодина – Палминград. Она јесте укључена у масовни туризам али без ноћења у њој као да није и доживљена. Цео свет Јованча прође, ал` Јагодину не нађе. Данас би могли рећи: „јес` да је Палмира разорена, ал` Палминград расте и цвета све старији и лепши.
- Манастир Милешева (http://www.mileseva.com/). Налази се на 7 километара од Пријепоља и идеалан је за одмор приликом одласка на летовање у Црну Гору, као и приликом повратка у Србију. Цена ноћења је била 1.000 динара по особи, а у близини се налази ресторан и рибњак „Кањон“ за обедовање, што се може учинити и у Пријепољу.
- Топола је, као и Јагодина, укључена у масовни туризам, али има мали број ноћења туриста. Обићи цркву Светог Ђорђа, Краљеве винограде, Карађорђеву цркву и Карађорђев конак, обићи Краљеву винарију… У близини Тополе су Вишевац и Радовање, места рођења и смрти великог Вожда. Вратити се 6 векова ближе садашњости у односу на Студеницу.
- Сисевац (http://www.sisevac.rs/) је једно од најлепших скривених места у Србији. Скривен је лошим путем којим се иде након што се ка њему скрене са пута Манастир Раваница-Сењски Рудник. Већи део котлинице Сисевца у власништву је и представља ремек-дело једног човека, који је одлучио да новац зарађен у другим пословима уложи у обнову рибњака, одржавање језера за пецароше и манастира св. Сисоја, изградњу термалног базена и мотела, и још пуно других садржаја, присутних и планираних.
- Приватан смештај Шапоњић на Увачком језеру у селу Радијевићи. Налази се на идеалној локацији окружен са три стране језером, а омогућава уживање у свим садржајима Специјалног резервата природе Увац, као и у гостопримству домаћина.
- Етно центар Гора налази се на 15 километара удаљености од Мионице на Сувобору. Из Мионице крене се путем за Дивчибаре (8 километара) и скрене се у селу Брежђе, где се настави још 7 километара лошијим асфалтом и макадамом до села Горњи Лајковац, све возећи уз речицу Паклешницу. Близу је Дивчибара, Равне Горе, села Планиница и одлазак тамо представља повратак у новију прошлост, много ближу од Немањића и Карађорђа. Уз пријатан боравак у природи добија се и могућост да се упозна прави ерски и епски тип Србина, господин Владимир Рабреновић (063.683556).
- Велики Бук у Стрмостену. Попут Сисевца, ово је прави драгуљ скривене Србије, јер захтева скретање са главог пута Моравском долином ка Деспотовцу па даље све до подножја Бељанице. Уз водопад, а и низ речицу испод, налази се неколико ресторана са укусном храном, а и смештајни капацитети су изграђени.
- Рајачке пивнице (http://www.rajackepivnice.com/) имају приватан смештај за ноћење а путна инфраструктура у лошем стању квалификује одлазак тамо у скривене драгуље Србије.
- Дворац Фантаст код Бечеја (http://www.pikbecej.rs/dvorac-fantast/). Можда баш и не живимо грофовски у Србији, али се може уштедети мало новца и бити гроф макар на један дан (и ноћ). Препорука: понети пијаћу воду јер чесмовача није за пиће.
Република Српска
- Требиње. И Требиње се, попут Јагодине, квалификује за масовни туризам, али је још увек далеко испод потенцијала па га овде спомињемо. На тромеђи БиХ са Хрватском и Црном Гором, у близини Херцег Новог и Дубровника, са обиљем садржаја у граду и у околини идеалан је да се проведе годишњи одмор у миру и у пријатном амбијенту. Лепо је видети море, али је још лепши осећај оставити годишњу уштеђевину уместо у Грчкој или Црној Гори у Републици Српској.
- Андрићград (http://www.andricgrad.com/en) је ремек дело Емира Кустурице где се пред одлазак треба припремити читањем макар једне књиге Иве Андрића. Вожња Дрином, шетња Вишеградом и градом у њему… Као и Студеница и Требиње позива вас да опет дођете.
- Мотел Ортодокс код Бања Луке (http://motel-orthodox.com/). Познати српски економиста, заљубљеник у далека путовања сугерисао ми је да када путујем смештај тражим ван градова јер ће цена бити драстично нижа, а и боравак пријатнији. У реку Врбас поред мотела деца су ми се заљубила на први поглед, па се уз годишњи одмор у Требињу и Ускрс у Студеници квалификовао да средином јуна (када су дани за путовање коридором најдужи) обавезно тамо проведем ноћ, а дан у Бања Луци.
- Бања Слатина код Бања Луке (http://www.laktasiturizam.org/16/banja-slatina). За њу сам чуо први пут прошлог лета од др Душка Јакшића па ћу приликом следећег одласка до Бања Луке „снимити“ и ову локацију. Иначе, путујући од Прњавора до Лакташа стекао сам утисак да тај крај Српске веома подсећа на Шумадију, а Душко ми је рекао да је то утисак 90% људи из Србије који тим путем прођу.
- Туристички комплекс Плива (http://www.plivaflyfish.com/PLIVA/index.html) и Језеро Балкана код Мркоњић Града (http://hotelbalkana.com/) деле пето место јер ни у њима нисам био али су ми „запели за око“ приликом проучавања насеља на територији бивше Југославије. Видећу да их, ако време буде добро, обиђем у лето ове године.
И тако, ово је сасвим субјективан избор недовршених истраживања и путовања. Прихватићу сваку сугестију и препоруку. Уместо „скакавац туризма“, масовног боравка на плажама, ово су сугестије за индивидуална задовољства, са породицом и пријатељима.
Ove destinacije su odlicne