Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Тачнији наслов би био „Тешко време за вепрове“ али нам из података (https://insse.ro/cms/sites/default/files/com_presa/com_pdf/efective_porcine_1mai22r_0.pdf) није јасно јесу ли више настрадали вепрови или прасићи.
Број крмача у Румунији смањен је само за 0,3% тако да је потенцијал за раст и развој остао (готово) нетакнут.
Укупан број свињских грла или глава у Румунији износио је 3.332.067 почетком маја 2022. и смањен је за 209.476 у односу на исти период 2021. Број крмача био је 228.452 и смањен је само за 0,3% или за 724, тако да се највећи део смањења односи на вепрове и прасиће.
Најопасније је било бити свиња (вепар) у Букурешту где је њихов број смањен за 62,1%. Остало их је само 6.307 и питање је где би их требало потражити.
Најбезбедније је било бити свиња у региону Северо-источном где је њихов број повећан за 0,6%.
Највећи број свиња у Румунији сконцентрисан је уз границу са Србијом и то не треба никог да изненађује: генетски смо најсличнији народи, па што би нам се и (број) свиње разликовале?
