Svinje nisu krive

Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске.

Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона евра, пратио и раст увоза свиња из Мађарске и Хрватске, који је повећан са милион евра у другом тромесечју на четири милиона у трећем тромесечју 2012. године.

У међувремену су се кланице навикле на јевтиније свиње из Хрватске и Мађарске, уместо да развијају домаћу сировинску основу дугорочним споразумима са локалним свињогојцима, те је увоз свиња наставио да расте, а упркос чињеници да у првој половини 2013. године није регистрован извоз свињског меса у Руску Федерацију.

Има ту разних узрока, од пада царинске заштите у споразумима о слободној трговини са ЕУ и ЦЕФТА преко реалног јачања домаће валуте, па до немарног односа домаће месне индустрије према свињарима са којима би требало да развијају дуготрајне односе.

Када сам у августу 1997 године преко међународног програма посета (IVP – International Visitor Program) пропутовао САД, основни утисак ми је био да је суштинска разлика између развијених земаља и мајчице Србије у поверењу. У САД се подразумева(ло) да су људи искрени у намерама, што је последица системски изграђеног осећаја поверења, а који одбацује, кажњава, преваранте.

И у овој садашњој бруци са извозом туђег меса у Русију много већи проблем представља неповерење, од могуће зараде извозом свињског меса у Русију. На жалост, преваранти у месној индустрији су обрукали читав народ, и уништили наду да је обнова домаћег сточног фонда могућа. Ти преваранти би требало и да јавно добију име и презиме. Фактуре о увозу живих свиња у Србију постоје.