Светске неравнотеже, кризе и санкције Русији

Светска економска криза из 2008. године догодила се услед екстремних неравнотежа у светској економији. Највећи изазивачи неравнотеже биле су САД и УК које су имале дефицит у робној размени од 865 и 223 милијарде долара. Овај дефицит финансиран је креирањем новца, долара и фунте, а креирани новац је коришћен за формирање финансијских балона, прво на тржишту некретнина у САД а затим на тржишту примарних производа кроз раст њихових цена.

Да би се толико велика неравнотежа у размени САД и УК финансирала требало је да постоје и земље које би то покриле. Суфицит Кине (298 милијарди долара), Немачке (265), Русије и Саудијске Арабије (по 201 милијарди долара) стајао је насупрот ове неравнотеже.

Отворено избијање економске кризе кроз слом цена примарних производа и пад запослености утицало је да се ове спољне неравнотеже умање.

Од светске економске кризе из 2008. до нове економске кризе у 2022 (корона-кризу да не рачунамо) индустријска производња у ЕУ није повећана, а и већина других економских параметара није побољшана. Штавише, ниво производње у Италији, Грчкој, Шпанији и Француској враћен је у далеку прошлост, упоредиво са Србијом код које је то последица бомбардовања, санкција и погрешне економске политике.

У 2020. су створене претпоставке за нову кризу ради смањивања спољних неравнотежа јер је дефицит у робној размени САД достигао 982 а УК 238 милијарди долара. Насупрот њима, највећи суфицит су имале Кина (535), Немачка (207) и Русија (105 милијарди долара), док су арапске земље извознице нафте имале много мањи суфицит него у 2008. јер је цена нафте сада била знатно нижа.

Раст цене нафте у 2021. утицао је да Русија готово удвостручи суфицит, са 105,4 на 198,2 милијарде долара, док су САД достигле нову рекордну вредност дефицита од 1.183 милијарде долара.

Неравнотеже извесно доводе до уравнотежавања кроз болне економске кризе.

И док је 2008. слом цена примарних производа изазван општом несташицом ликвидности, мањком новца, сада је ситуација другачија: (1) санкције Русији спречиће слом цена примарних производа и (2) екстремни вишак ликвидности креиран због ублажавања ефеката кризе изазване државним мерама за спречавање ширења COVID-19 вируса изазива рекордни пораст цена у већини развијених земаља у свету.

Стагфлација у светској економији упоредива је са периодом након првог нафтног шока 1974-1980, пре доласка на власт Маргарет Тачер и Роналда Регана. Њихов долазак на власт довео је до велике рецесије са почетка осамдесетих, а која је условила дужничко ропство трећег света и слом источног блока.

Како стоје Србија и земље које је окружују у погледу салда робне размене?

Румунија је у 2020. била на 10. месту у свету са дефицитом од 21 милијарди долара, Хрватска је имала 9,1 па је Србија била на трећем месту са 6,8 милијарди долара. Све суседне земље су биле у дефициту изузев Мађарске. Свима њима је заједничко, укључујући Мађарску, да су значајно побољшале салдо робне размене у односу на неравнотежу из 2008.

Завршимо са санкцијама Русији у светлу ових светских неравнотежа. Рекордна вредност извоза Русије била је 527 милијарди долара у 2013, пред избијање кризе у Украјини. Пад цена нафте и гаса утицао је да се извоз смањи на 285 милијарди долара у 2016. Након опоравка на 449 милијарди долара у 2018. корона закључавање је опет оборило цене енергената па тиме и извоз Русије на 337 милијарди долара у 2020. У 2021. он је опет повећан на 492 милијарде долара, за огромних 45% у односу на претходну годину.

Суфицит у робној размени Кине (535 милијарди у 2020) је већи од укупне вредности извоза Русије. То значи да је она у стању да откупи целокупну извозну понуду Русије. Та могућност откупа може да изазове још веће несташице у снабдевању примарним производима у Европи и да доведе до још веће инфлације и раста цена ових производа.

Русија је земља са вишковима, као и Кина, те нема много разлога за бригу.

Веће разлоге за бригу имају земље са мањковима.

Узмимо, за пример Азербејџан са суфицитом од 3 милијарде и Јерменију са дефицитом од 2 милијарде долара у 2020. Вишком у размени може се куповати жељена сигурност, а мањком у размени упада се у дужничко ропство.

Србија има срећу да су се све земље око ње, искључујући Мађарску, релативно једнако дужнички упропастиле, па је једини потенцијал који поседују да се становништво још више исељава у развијене европске земље.

Украјинци сада постају озбиљна конкуренција и мигрантима из Африке и Азије, а на радост послодаваца у Европи јер ће се смањити притисак да зараде расту.