Светска трговина житарицама

У 2022. години цене житарица су, као и готово свих других примарних производа, биле у порасту те је и укупна вредност светског извоза повећана за 15,5%, са 152,6 милијарди у 2021. на 176,3 милијарде долара у 2022.

Највећи светски извозници житарица били су САД (31,6 милијарди долара), Аргентина (14,4), Индија (14,1), Аустралија (13,8), Француска (11,9) и Канада 10,2 милијарде долара).

Украјина и Русија су пале на 8. и 9. место, док је у 2021. Украјина била на 4. (готово идентичне вредности као Индија на 3.) а Русија  је била на 6. месту.

Према процени СТО извоз Украјине је смањен за 25,7% а Русије за 11,3%.

Србија је прошла као да је страна у сукобу јер је њен извоз смањен за 20,4%, што је између релативног пада у Украјини и Русији, а услед забране извоза пшенице у време када је достизала рекордну цену.

Малом броју земаља које су смањиле вредност извоза припадају и Мађарска, Кина и Вијетнам, као и Босна и Херцеговина која је имала малу вредност извоза. Црна Гора са 17 хиљада долара није вредна спомена о паду.

Услед пада вредности извоза у 2022. Србија је пала за 7 позиција јер је у 2021. била на 24. месту по вредности извоза. Већу вредност извоза од суседних земаља имале су Румунија на 10. Бугарска на 16. и Мађарска на 17. месту. Депопулација у Источној Европи, уз пад сточног фонда утичу да овај крај света постаје све више извор вишкова хране за остале регионе и континенте.

Код увоза житарица треба раздвојити најмногољудније земље које њима хране становништво од пољопривредних сила, попут Шпаније, Италије, Немачке и Холандије, које њима хране стоку.

Првих 14. земаља у табели учествује са једном половином у укупном светском увозу.

Србија се налази тек на 141. месту и мању вредност увоза од суседних земаља имале су само С. Македонија и Црна Гора. Ипак, раст увоза у 2022. за 91,5% сугерише да ћемо и код овог увоза у будућности брзо напредовати.