Osnovna motivacija za prikupljanje priloženih podataka o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima bila mi je da utvrdim relativan značaj izvoza SAD u Kinu sa ukupne svetske trgovinske tokove ovim proizvodima.
Kada rastu cene hrane kaže se da je to usled velikog rasta tražnje Kine, i da će taj rast biti trajan. Bez obzira na činjenicu da se krajem 2008. godine dogodio slom njihovih cena, pa je moguće da se taj slom ponovi, kada ulaganja u berzanske fjučerse krenu ka nekoj atraktivnijoj aktivi.
Učeni smo da razvijeni svet eksploatiše nerazvijeni odnosima razmene: padaju cene primarnih proizvoda, a rastu cene industrijskih. Sad, pošto nerazvijeni izvoze sirovine, a razvijeni industrijske proizvode kroz ove cenovne disperitete se odvija proces eksploatacije.
Ovaj stav je možda važio do izbijanja prve naftne krize, 1973. godine, najkasnije do 1990. godine. Moderna istraživanja su pokazala da razvijene zemlje povećavaju udeo u svetskoj trgovini samo kod resursno intenzivnih proizvoda, dok kod proizvoda u kojima dominiraju niže, srednje i visoke tehnologije smanjuju svoj udeo. Rast udela resursa posledica je resursnog bogatsva SAD, Kanade, Australije… Pad udela svih industrijskih proizvoda, nezavisno od tehnološke intenzivnosti, posledica je rasta udela Azije u svetskom izvozu industrijskih proizvoda. Ko u ovoj preraspodeli dobija, a ko gubi, zahteva veliko istraživanje gde se kreira dodata vrednost za sve proizvode koji su predmet svetske trgovine. U svakom slučaju, a Dragovan je već pisao o tome, kapital dobija, dok rad gotovo da i nema nekih dobitaka decenijama unazad.
Dva skupa tabela, o vrednostima trgovine u hiljadama dolara i udelima u ukupnoj trgovini priloženi su ispod teksta.
Ja ću samo dodati par rečenica o najvažnijim podacima.
Uprkos velikom padu vrednosti trgovine u 2009. godine, svetska robna trgovina je povećana za 136%, u 2010. u odnosu na 2001. godinu, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 9%.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda povećan je 149%, uz prosečnu stopu od 9,5%. Znači, po stopi neznatno većoj od prosečne za svetsku trgovinu. Količinski rast trgovine je bio sporiji usled bržeg rasta cena poljoprivrednih od industrijskih proizvoda.
SAD su povećale ukupan izvoz za 75%, a izvoz poljoprivrednih proizvoda za 107%. Dok je prosečna stopa rasta bila 5,7%, kod poljoprivrednih je bila značajno veća – 7,6%. Intersantno je da je proterivanje duvanskog dima u SAD, ali i svuda u svet uticalo na smanjenje izvoza duvana i duvanskih proizvoda.
Kina je povećala dolarsku vrednost uvoza skoro 6 puta, a poljoprivrednih proizvoda preko 6 puta. Prosečna stopa rasta ukupnog izvoza iznela je 19%, a poljoprivrednog 20% godišnje.
Izvoz SAD u Kinu povećan je skoro 5 puta, a poljoprivrednih proizvoda preko 9 puta. Kada se isključi izvoz u Kinu, SAD su povećale izvoz za 66,5% (prosečno 5,2% godišnje), a poljoprivredni za 85,7% (6,4% godišnje).
Udeo poljoprivrednih proizvoda, usled neznatno više stope rasta od ukupne, povećan je sa 7,46%, u 2001. godini, na 7,86%, u 2010. godini.
Udeo SAD u svetskom robnom izvozu smanjen je sa 11,95% na 8,83%, a u poljoprivrednom sa 12,27% na 10,22%. U odnosu na 2005. godinu (9,09%) poljoprivredni izvoz ima rast udela u svetskom.
Uvoz Kine je povećao udeo u ukupnom svetskom izvozu sa 3,98% na 9,64%, dok je kod poljoprivrednih udeo povećan sa 2,14% na 5,37%. Kina je, dakle, mnogo manje bitna u trgovini poljoprivrednim proizvodima u odnosu na njen značaj u trgovini nepoljoprivrednim proizvodima. Njen relativan značaj za ukupan poljoprivredni izvoz je rastući.
Za kraj, udeo izvoza SAD u Kinu, je udvostručen u ukupnom svetskom izvozu: sa 0,31% na 0,64% ukupnog svetskog izvoza. Pri tome je izvoz poljoprivrednih proizvoda, u ukupnom svetskom izvozu poljoprivrednih proizvoda utrostručen: sa 0,36% na 1,33% trgovine poljoprivrednim proizvodima.
Svi ovi podaci koji su priloženi ukazuju na:
– Rastući značaj uvoza Kine u svetskom poljoprivrednom izvozu;
– Mali relativan značaj Kine kako bi njen uvoz značajno uticao na velike oscilacije cena hrane poslednjih godina. One su pod uticajem spekulativnih kretanja kapitala, a ne Maltusovih teorija ograničenja rasta svetskog stanovništva limitima poljoprivredne proizvodnje.