Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Трговина електричном енергијом је специфична из два разлога: (1) логистичког и (2) начина изражавања.
У првом случају, трговина се може обављати само међу земљама које су међусобно повезане мрежом за дистрибуцију електричне енергије. Нама ништа не значи, на пример, уколико Аустралија или Бразил извозе електричну енергију јер је у Србију из њих немогуће доставити.
У другом случају, ово је једини производ у робној размени који се не изражава у килограмима него у мегават-сатима.
Релативно мали број земаља доставља СТО-у месечне податке о робној размени, у овом случају постоје подаци за 41 земљу и територију.
У односу на 6 или 7 месеци прошле године 23 земље су побољшале салдо у робној размени електричном енергијом у збирној вредности од 13.406 милиона евра, док је њих 18 погоршало салдо у збирној вредности од 15.665 милиона евра.
Србија је погоршала салдо за 115 милиона евра и веће погоршање од суседних земаља имале су Мађарска (-1.185), Хрватска (-396) и Румунија (-259). Побољшање салда имале су Бугарска (+527) и Босна и Херцеговина (+153).
Незгодно постаје када се упореде збирни суфицити и дефицити јер Бугарска и БиХ имају збирни суфицит од 939,3 милиона евра а Србија, Румунија, Хрватска и Мађарска збирни дефицит од 2.370,7 милиона евра. Ова разлика се покрива увозом електричне енергије из Словеније, Аустрије, Италије у других земаља ван нашег региона.
Србија је у периоду јануар-август погоршала салдо за 130,7 милиона евра јер је у 2021. била у суфициту од 37,9 милиона а сада у дефициту од 92,8 милиона евра. Извоз је повећан са 87,8 на 127 а увоз са 49,9 на 219,8 милиона евра.
