Subvencije u Srbiji i u Evropi

Јуче је био велики дан за статистичаре и аналитичаре у Србији (линк). Отворено је преговарачко поглавље за статистику! То ће, надам се, значити да ћемо имати, у разумном року, све податке за Србију у бази Еуростата, те нећемо морати да измишљамо „топлу воду“ упоређујући наше изворне податке са подацима за друге европске земље које прикупља и објављује ова институција. Биће ту још један позитиван ефекат, а то је да нам се неће лако „продавати памет“ о томе како треба да се угледамо на неку земљу у неком показатељу. На пример, по угледу на Словачку требало би да имамо ниже плате у јавном у односу на приватни сектор, без да ико спомене да Словачка једина у Европи има ниже плате, док су у свим осталим државама ЕУ плате у јавном сектору веће него у приватном. Или да треба реформисати образовање, здравство, јавну управу масовним отпуштањима, а да се не износи податак да у све три области, у односу на број становника, имамо релативно најмањи број запослених. И тако, одлутах ја од теме из наслова.

Податке који су изложени тумачим из перспективе шарлатана, јер сам неук у области субвенција, шта су оне, чему користе, итд? Могу само као аутентични моравски сељак, или Домановићев обичан српски во да гласно размишљам. На пример, да је добро давати субвенције индивидуалним пољопривредним произвођачима (никако компанијама) како би нам се повећавала пољопривредна производња, имали угледне и имућне домаћине и мноштво деце у селима. Или, да није добро да се субвенционишу велике светске компаније јер и без тога налазе начина да изнесу новац из Србије кроз трансферне цене у спољној трговини и на друге начине. Али шта ја знам?

Приложене податке за Србију израчунао сам тако што сам из табеле министарства финансија поделио консолидоване вредности субвенција са вредношћу номиналног БДП-а, мало са подацима из табеле о општим економским показатељима, а за старије сам отишао у базу ММФ-а.

Шта нам кажу приложени подаци?

Са уделом субвенција у БДП-у од 2,38% Србија се налази у најбољем могућем друштву у Европи. Већи релативан удео у 2017. од Србије имали су само Француска, Швајцарска и Белгија. Било је година, као што су 2012. и 2015, када је само Белгија имала већи удео субвенција од Србије. Да не би хвалили само садашњу власт за овако високо развијени податак ред је проверити и претходне. И има се шта видети: постоји континуитет у државној издашности те је за Европску Србију 2008. године издвојено 2,84% у субвенције и тада је само Белгија имала већи износ од наше земље.

И тако, лепо је да смо на нашем европском путу кренули да прилагођавамо статистику европским стандардима и пракси, јер ће нам то донети много лакши увид како у наше тренутно место тако и  светлу будућност која је пред нама.