Строгоћа COVID-19 закључавања и прекомерна смртност у чланицама ЕУ

У песми „Papa Won’t Leave You, Henry“ Nick Cave има следеће стихове:

And the tears that we will weep today
Will all be washed away
By the tears that we will weep
Will weep again tomorrow

Они су мотив за истраживачко питање: да ли су мере закључавања становништва током пролећа изазвале прекомерну смртност на крају 2020. године зато што су хронични болесници током већег дела године били ускраћени дела неопходне здравствене заштите?

Са Александром Лазићем, уредником Стања ствари (линк) водио сам приватну преписку на тему закључавања и радовао сам се чињеници да је дошло до смањивања броја умрлих у Србији током пролећа. Александар је са правом тврдио да ће последице, одсуства здравствене заштите од редовних болести, тек наступити.

Овде сам упоредио податке ММФ-а о строгоћи закључавања у првој половини године (линк) са вишком умрлих како бих видео да ли је садашње повећање стопе смртности у вези са тежином мера закључавања становништва у пролеће 2020. Говори се о другом таласу пандемије и он је (COVID-19) статистички присутан, али повећање броја умрлих за 50% у Мађарској у новембру или 53% у октобру у Чешкој, 45% у Пољској или 26% у Словенији не могу се довести у везу са бројем умрлих од вируса COVID-19.

Позитивна корелација, која није и статистички значајна, може да буде последица дејства разних фактора. На пример, хладноће, нормалне социјалне дистанце, ниже густине насељености у северним земљама, где су мере биле најблаже а смртност је чак и мања у Летонији и није битно повећана у Норвешкој, Естонији и Финској, док са друге стране имамо Италију и Шпанију као топле земље са најдужим трајањем живота и високом концентрацијом старачког становништва.

Позитивна корелација нам интуитивно намеће закључак да што је строже закључавање то је и више умрлих. И здраво становништво је патило услед мање физичке активности током пролећа, као што ће и сада то бити случај.

Очекивана негативна корелација би, на пример, значила да је велика строгоћа закључавања у Румунији спасила њено становништво и умањила смртност, док су благе мере у Шведској довеле до повећања смртности. Али, Румунија је усамљен случај у врху листе са ниском смртношћу. Када њу искључимо из скупа земаља, добијамо веће позитивне коефицијенте корелације за све одабране периоде.

Мере строгости према становништву су се мењале током године у односу на овај један израчунати индекс ММФ-а за прву половину године. И то је могло да има утицаја на промене у мањку или прекомерној смртности.

Постоји портал који ажурно прати мере строгоће по земљама (https://data.humdata.org/dataset/oxford-covid-19-government-response-tracker).

У наредним годинама биће извршена много озбиљнија економетријска тестирања и истраживања односа мера закључавања и промена у стопама смртности. Бојим се да ће плаћена истраживања бити и „подобна“ како би се оправдале мере које су се спроводиле и које ће бити спроведене.