Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је објавио саопштење о интеграцији миграната као самозапосленим лицима. Од 30,2 милиона самозапослених 26,7 милиона је било рођено у својој земљи, док је 3,5 милиона било рођено у страној земљи, у чему 2,2 милиона ван ЕУ а 1,3 милиона у другој чланици уније.
Мене је заинтересовао податак да је у укупној запослености 124,9 хиљада људи у Србији запослено из чланица ЕУ и још 133,1 хиљада из трећих земаља. Да ли се овде највећим делом ради о бившим избеглицама из Хрватске (сада чланице ЕУ) и из БиХ (сада треће земље) а мањим делом о руководећем кадру страних филијала у Србији, није ми познато. Али, када већ постоје подаци од 2010. за Србију излистао сам их у засебној табели, па ко се разуме у мени непознату проблематику знаће и шта значе.
Укупан број запослених у ЕУ износио је 219,9 милиона и у њему је било 190,9 милиона запослених у сопственој земљи, 10,7 милиона из неке друге чланице, а 18,3 милиона из земаља ван ЕУ (укључујући ту и наше исељенике). На 100 запослених 86,9 је било из прве групе, 4,9 из друге и 8,3 из треће. Србија је мало одступала од овог податка јер је 90,3 било из Србије, 4,7 из чланица ЕУ и 5 из трећих земаља.
Највећи удео локално запослених имали су Румунија, Бугарска и Словачка, али за ове земље је и назначено (код самозапослених) да немају податке о запосленим странцима. Преко 95% локалне радне снаге имају још и Пољска, Мађарска, Северна Македонија, Турска, Чешка и Литванија. Већи удео од Србије имају још и Финска, Грчка, Црна Гора и Латвија.
Најмањи удео локалне радне снаге има Луксембург, само 42,1%, али то је и логично јер је центар за велике мултинационалне компаније па има чак 48,5% запослених из других чланица ЕУ. Швајцарска има 67,4% локалних радника, па следи Ирска са 75,1%.
У Србији је од 2010. повећан број запослених лица за 25,8%, у чему „локалаца“ за 23,5%, из земаља ван ЕУ за 32% и из чланица ЕУ за 79,8%. Овако брзи пораст броја запослених из ЕУ упућује ипак на могућност да осим избеглица рођених у Хрватској брзо расте и број радника и руководиоца филијала из других чланица ЕУ (а и из Хрватске).
