У 1980. години у СФРЈ рођено је 382 хиљаде, преминуло је 197 хиљада лица уз позитиван природни прираштај од 185 хиљада лица.
Стопа наталитета износила је 17,0 промила, морталитета 8,8 а позитиван природни прираштај износио је 8,2 промила.
Посматрано по општинама, њих 372 је имало позитивну стопу природног прираштаја, 97 је имало негативну док су три имале једнак број рођених и умрлих лица.
Све општине у Македонији, Црној Гори у БиХ и на Косову и Метохији имале су позитиван природни прираштај.
Негативни природни прираштај имало је по 38 општина у Србији ван покрајина и Хрватској, 18 у Војводини и три у Словенији.
Када посматрамо према већинском народу или народности у општинама свих 49 општина у којима су већином живели Муслимани имало је позитиван природни прираштај, свих по 27 у којима су већину представљали Македонци и Албанци и свих 15 где су Црногорци представљали већину. Код Словенаца однос је био 53:3, код Хрвата 80:29 а код Срба 117:56. Неповољнији однос од Срба имали су само Мађари 3:5 и остали 1:3.
Уколико би пошли од претпоставке да су сви представници народа живели у општинама у којима су чинили већину, а што нам је познато да није тачно јер су највише у општинама где су били мањина живели Срби (1.404 хиљада), Хрвати (668) и Муслимани (611 хиљада), можемо да израчунамо националне стопе природног прираштаја. На основу сазнања о наталитету у већинским општинама можемо тврдити да је код Срба и Хрвата прецењен у општинама где су Муслимани били мањина, а да је код Муслимана био потцењен у општинама где су Срби и Хрвати били мањина.
Укупан позитиван природни прираштај износио је 184.958 лица и он је био највећи у општинама са албанском већином (+51.301), затим са српском (39.132), муслиманском (34.151, хрватском (23.778), македонском (20.716), словеначком (11.082) и црногорском (4.924) већином.
Муслимани и Албанци су учествовали са 16,5% у укупном броју становника а у природном прираштају учествовали су са 46,2%.
Стављајући у однос укупан број припадника једног народа са природним прираштајем где је он чинио већину долазимо до стопе позитивног прираштаја Албанаца од +29,6 промила, код Муслимана +17,1, код Македонаца +15,4, код Црногораца +8,5, Словенаца +6,3, Хрвата +5,4 и код Срба +4,8 промила.
У табели 50 општина са највећом стопом природног прираштаја нема ни једне са територија Хрватске, Словеније и Војводине.
Највише је општина са Косова и Метохије, њих 21 и само Лепосавић, са српском националном већином, није у овој табели где су све косовске рангиране до 23. места. Рожај у Црној Гори и Велика Кладуша у БиХ једине су се умешале у ову албанску супериорност.
Из Босне и Херцеговине на листи је 16 општина, из Македоније седам, из Србије четири (Тутин, Прешево, Бујановац и Нови Пазар) и из Црне Горе Рожај и Бијело Поље.
Највећи природни прираштај имале су општине са највећом албанском релативном већином: Глоговац, Ораховац, Подујева, Србица, Сува Река, Клина, Витина, Качаник, Дечани и Липљан. Са растом удела Срба у укупном становништву смањивала се и укупна стопа природног прираштаја.
На листи 50 општина са највећим негативни природним прираштајем налазе се 22 општине из Србије ван АП, 19 из Хрватске, осам из Војводине и само Толмин из Словеније.
На дну листе налазе се измешане општине у Хрватској и Србији ван АП: Чазма, Гаџин Хан, Рековац, Грубишно Поље итд.
Jedan komentar
Ping: Мирослав Здравковић: Стопе природног прираштаја у 1980. години по општинама | Журнал