Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Податке о сточном фонду нису објавили сви статистички заводи за 2019 па смо се овде бавили 2018. За Косово и Метохију смо унели податке из времена пољопривредног пописа из 2014. Сточни фонд је и на КиМ, као и у другим БЈР, од тада вероватно смањен, али овде нас много више интересују релативни показатељи од апсолутних бројева.
Србија има све стоке највише у БЈР али то и не треба да чуди јер има и убедљиво највећи број становника. Изузетак је живина које у БиХ има преко 20 милиона а у Србији је било 16,2 милиона.
Србија без КиМ има 33,6% од укупног броја становника територије бивше Југославије, и само крава и живине има мање од овог удела.
Недостатак крава и живине Србија надокнађује обиљем свиња и има 690 хиљада свиња више од остатка територије узете заједно. Кад бисмо њима додали и свиње на КиМ, које се узгајају у српским енклавама, из Републике Српске и из Црне Горе, јер се несрби тамо хране кавијаром и најбољим француским винима, а Бошњаци и Албанци не конзумирају свињетину, долазимо до 67,4% свих свиња у поседу Срба, мада они чине не много више од 40% становника бивше Југославије.
На 1000 становника Словенија има највише говеда (230) и овде би требало да Србија стреми: дупло већем фонду говеда. Да имамо 2 милиона, а не 0,9 милиона говеда, извоз кукуруза би био знатно мањи, али би зато били много већи производња меса и млека, као и месних прерађевина и других индустријских употреба ове стоке.
Србија је имала највише свиња (398) на 1.000 становника, али могуће је да је већ у 2019 Република Српска имала већи број јер је са 389 била веома блиска Србији. Хрватска уз Србију и РС једина има више свиња по становнику у односу на југословенски просек (234).
Оваца највише има Република Српска (422) и била је далеко испред Северне Македоније (350) на другом месту и Црне Горе (301).
Северна Македонија је убедљиво имала највише коза – њих 57 на 1.000 становника, испред Црне Горе на другом месту са 47.
У просеку је било 2,9 живинчета на једног хуманоида на територији бивше Југославије. Р. Српска је имала по 8 живинчета а Федерација БиХ 5,3. Више људи од живине имала је једино С. Македонија. Ипак, подаци о броју становника представљају процену македонских статистичара која не узима у обзир масовно исељавање (као ни други статистички заводи) па је могуће да и у С.Македонији има више живине од људи.
Када се стока стави у однос са површином територија добијају се мало другачији показатељи. Косово и Метохија, привремено окупирана српска покрајина, има највише говеда (24) испред Словеније (23,5), али је могуће да је од пописа ипак смањила густину говеда, ако је већ смањила и густину становништва масовним исељавањем у претходних 5 до 10 година.
Северна Македонија има највише оваца (28,3) и коза (4,6), Србија свиња (35,9) а Република Српска живине (441,6) по квадратном километру.
Бољи показатељ би био густина стоке по хектару обрадивог земљишта јер није коректно поредити словеначке Алпе, косовске Проклетије и босанске планине и херцеговачке висоравни са Војводином, Славонијом, Посавином и Поморављем.
Такав показатељ би показао колико је заправо интензивна сточарска делатност у пољопривредним земљиштем оскудним Словенији, БиХ, КиМ и С.Македонији, и слабо искоришћена за сточни фонд Војводина и друге плодне равнице.
