Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Садржај
| Увод | 1 |
| Србија у међународним поређењима старења | 2 |
| Утицај старења на канале монетарног трансмисионог механизма | 3 |
| Истраживања која очекују пад каматне стопе и инфлације | 5 |
| Истраживања која очекују раст каматне стопе и инфлације | 7 |
| Старење у сиромашним земљама | 8 |
| Закључак | 9 |
| Литература | 9 |
| Статистички анекс | 10 |
Напомена: анализа је написана почетком 2018. године
Увод
Након финансијске кризе из 2008. већина развијених земаља имала је мање од очекиваних стопа инфлације упркос експанзивним монетарним политикама. Ова кретања сугеришу да је неки други фактор утицао на цене осим монетарне политике. Свет пролази кроз период убрзаног старења становништва па демографске промене могу утицати на економска кретања. До недавно, већина радова у вези са демографијом била је сконцентрисана на њене ефекте на фискална кретања и на економски раст. Тек однедавно започела су истраживања демографских кретања на инфлацију и не постоји конзензус економиста о томе да ли старење има инфлаторни или дефлаторни утицај.
Разлог овом несагласју последица је различитих канала кроз које демографија може утицати на понуду и тражњу, где неки трансмисиони механизми могу имати позитиван, неки негативан утицај на инфлацију, за неке се не може са сигурношћу тврдити, па нето ефекат на инфлацију није једнозначан[1].
Србија се налази у процесу убрзаног демографског старења. Велики број земаља у свету налази се у том процесу али су за Србију предвиђања међу најнеповољнијим у свету. Процес старења становништва има својих дугорочних последица на све државе у којима се догађа. Најважније су успоравање економског раста и смањивање ефикасности монетарне политике услед промена у структури становништва.
Старење становништва у развијеним земљама има својих светских импликација код макроекономских променљивих. Опадање дугорочне каматне стопе од осамдесетих година прошлог века је једна од последица, и она је достигла историјски најнижи ниво, након Велике депресије, делом и услед експанзивних монетарних политика у развијеним земљама, као одговора на финансијску кризу 2007-2008. То је смањило приносе на штедњу за пензионерски период, и очекује се да ће се пад камата услед старења становништва наставити. Пад каматних стопа услед веће укупне штедње и мање маргиналне продуктивности капитала (услед већег капитала по запосленом) може бити, у неком делу, неутралисан растом потрошње пензионера, или њиховом мањом штедњом у односу на запослене[2].
Алвин Хансен је крајем тридесетих година прошлог века тврдио да је пад стопе наталитета у САД изазвао пад инвестиција и последично и агрегатне тражње што је довело до велике депресије. Према хипотези секуларне стагнације она ће (стагнација) наступити уколико је жељени ниво инвестиција непрестано испод нивоа штедње, стварајући хронично мању агрегатну тражњу и дефлаторне притиске. Стога је кључно питање за будућу динамику цена да ли ће успоравање раста (и пад) радна снаге и становништва смањити стопу инвестиција више од смањивања стопе штедње[3].
Србија у међународним поређењима старења
Промене у структури становништва Србије које ће се догађати у блиској будућности су велике и неповољне. Број становника биће смањен, у зависности од пројекције, између 213 и 1.013 хиљада, у 2041. у односу на 2011. Однос старе зависности (old age dependency), рацио броја старијих од 65 година у односу на оне у узрасту од 15 до 65 година износио је 25,5% приликом пописа 2011. а у 2041. овај однос ће се кретати у распону између 34% и 43,8%.
Промена у старосној структури становништва утицаће на промене у потрошњи, штедњи и инвестицијама и представљаће другачији економски амбијент за спровођење монетарне политике у односу на данашњи. Постоје многобројна истраживања о утицају старења становништва на спровођење монетарне политике у развијеним земљама. Србија је у нешто другачијој позицији у односу на развијене земље јер одлазак у пензију код нас не значи и трошење стечене имовине, већ често и наставак заједничког живота са млађим генерацијама. Стога су неке последица старења становништва у Србији исте као и у развијеним земљама, а неке се разликују.
У економској литератури Јапан је најчешће истраживан због последица старења становништва. Истраживања се врше и у већини развијених земаља, а почела су и у земљама у развоју код којих се назире почетак процеса старења. Србија спада у екстремне случајеве пада наталитета, старења становништва и опадања укупног броја становника. Према подацима са портала World Factbook CIA, у 2017. је 192 земаља и територија имало раст броја становника, три нису промениле број а 39 је смањило број становника. Србија се налазила у овој последњој групи, а само 13 земаља, укључујући у тај број и 5 острвских, је имало већи релативан пад броја становника. Међу тим земљама су, из нашег окружења, биле Бугарска и Хрватска.
Пад броја становника последица је веће стопе морталитета од наталитета, кориговано за нето миграционе токове. Стварни пад броја становника у Србији сазнаћемо приликом пописа 2021, јер се у годишњи пад не урачунавају лица која су напустила Србију али нису одјавили место боравка. Без ових података основни узрок пада броја становника је ниска стопа фертилитета. Према подацима из истог извора (World Factbook) међу 227 земаља и територија за које постоје подаци Србија се налази на 207. месту према броју рођене деце по жени у њеном фертилном периоду. У Србији се у просеку рађа 1,44 деце а мањи број деце се, од земаља у окружењу, рађа у Хрватској, Румунији и Босни и Херцеговини (?).
Раст односа зависности старијих од 65 година у Србији се може делимично, али не и у дугом року, ублажити порастом активности становништва у радном узрасту. Србија је имала нижу стопу активности становништва од просечне у ЕУ да би раст стопе, од друге половине 2016, утицао да у трећем тромесечју 2017. Србија има већу стопу од просечне за ЕУ, али је већ у четвртом тромесечју опет била, али незнатно, испод просека. Постоје разлике у активности према полу: мушкарци у Србији (74,9%) имају већу стопу активности од просека за ЕУ (73,3% у последњем тромесечју 2017), док жене (60%) имају нижу стопу у односу на ЕУ (62,8%).
Утицај старења на канале монетарног трансмисионог механизма
Већина истраживања процеса старења била је сконцентрисана на његов утицај на економски раст и фискалну одрживост. Ово је делом било последица монетаристичке доктрине: небитно је да ли старење има или нема утицај на кретање инфлације, пошто је централна банка посвећена да учини шта год да је потребно како би усидрила инфлаторна очекивања око циља.
Ипак, степен у коме старење утиче на неутралну реалну каматну стопу и захтева прилагођавање макроекономских политика да би се усидрила инфлаторна очекивања остаје релевантно питање и у великој мери питање на које није одговорено. Да ли утиче или не на инфлацију кључно зависи од тога којом се брзином агрегатна тражња и понуда прилагођавају. Старење утиче на друге факторе производње као што су стопа повраћаја на акумулирани капитал и цена земље. Шта више, старење ће вероватно изазвати веће јавне трошкове за здравство и за пензије, додатно стварајући потребу за фискалном консолидацијом (у Јапану, али и у другим земљама). Потрошња претходно стечене уштеђевине старијих лица вероватно ће повећати агрегатну тражњу, у времену када се агрегатна понуда смањује, што ће вероватно утицати на инфлаторне притиске[4].
На основу хипотезе о животном циклусу очекујемо да старија друштва имају већи број домаћинстава која су кредитори, и која су мање осетљива на промену каматне стопе, док млађа друштва имају већи удео задуженог становништва које је више осетљиво на монетарну политику. Једно истраживање ММФ-а утврдило је негативан и статистички значајан ефекат демографских промена на ефикасност монетарне политике. Ефикасност монетарне политике слаби са старењем становништва и то има значајне импликације за вођење политике. Да би се постигао исти ефекат на производњу и инфлацију промена каматне стопе мора бити већа у старијим друштвима у односу на млађа.
У старијим друштвима очекујемо да различити канали деловања монетарне политике имају различити утицај, неки постају снажнији, неки слабији, а код неких нема битних промена.
| Млађа друштва | Старија друштва | Ефекти | |
| Канал каматне стопе | Значајнији | Мање значајан | Кредитна тражња: млађи имају већу тражњу за кредитима од старијих. |
| Кредитни канал | Значајнији | Мање значајан | Екстерна премија ризика која је већа код млађих. |
| Имовински ефекат | Мање значајан | Значајнији | Дистрибуција прихода: млађи имају мање имовине од старијих, што чини старије осетљивијим на промене у монетарној политици. |
| Канал ризика | Значајнији | Мање значајан | Аверзија на ризик: старији имају већу аверзију на ризик па мање реагују на промене у монетарној политици |
| Канал очекивања | Мање значајан | Значајнији | Инфлациона очекивања: старији су осетљивији на инфлацију од млађих. |
| Валутни курс | Нејасно | Нејасно | Нејасно |
Imam P. „Shock from Graying: Is the Demographic Shift Weakening Monetary Policy Effectiveness“, IMF Working Papar 13/191, стр. 8
Земље које имају већи удео прерађивачке индустрије имају реални сектор који је много осетљивији на промене у монетарној политици, у односу на земље са мањим уделом прерађивачке индустрије. Међу свим променљивим удео прерађивачке индустрије највише објашњава разлике у промени незапослености након шокова у монетарној политици. Прерађивачки сектор је најосетивији на промену каматне стопе у односу на остале економске секторе[5].
Старење становништва утиче на промену оптималне монетарне политике. Релативна пожељност инфлације у односу на стабилизацију производње се мења, јер старије становништво има већу имовину па може да изгуби више са растом цена. То значи да се очекује нижа циљана инфлација, док опадајућа каматна стопа, која је значајна последица старења, очекује се да делује у супротном правцу.
Пад каматне стопе је значајно смањио могућност централним банкама да реагују на рецесионе шокове[6].
Уколико је монетарна политика мање ефикасна у старијем друштву, то значи да су потребне веће промене у каматној стопи да би се утицало на економију у односу на млађа друштва. То значи да се традиционалне промене за 25 базних поена, које су биле норма у претходним деценијама, требају увећати. Монетарна политика ће требати да постане „активнија“ у старијим друштвима, са већим променама каматне стопе.
Монетарна политика је кључни инструмент за стабилизацију економије, и доказала се као моћно оружје током глобалне кризе. Уколико старење становништва утиче на слабљење ефикасности монетарне политике, терет стабилизације економије и финансијског система ће морати да поднесу други инструменти економске политике, највише фискална и макропруденцијална политика.
Истраживања која очекују пад каматне стопе и инфлације
Највећи део истраживања утицаја демографског старења на каматну стопу и инфлацију утврдио је да је утицај негативан: да је овај процес изазвао дугорочни пад каматних стопа и инфлације. Као основни фактор пада каматне стопе и инфлације најчешће се наводи смањивање стопе раста, и пад, активног становништва што је смањило стопе економског раста и последично ове монетарне променљиве. У складу са даљим падом радне снаге и успоравањем економског раста очекују се и даље ниске или негативне инфлација и камата.
Старење становништва може утицати на инфлацију кроз утицај на релативне цене, на производни јаз и на потенцијални раст између осталих канала. Дефлаторни притисци, између осталих, могу се појачати кроз:
Промене у релативним ценама, укључујући цену земље. Пораст остареле популације смањиће цену земље (на пример, старији живе у мањим кућама). Земља није једини фиксни фактор производње, али утиче на вредност укупне имовине и на понашање у потрошњи. Пад броја радно активних утиче на реалне плате. Степен промене релативних цена земље, рада и капитала зависиће од карактеристика тржишта рада – у Јапану је раст зарада заостајао за растом продуктивности упркос смањењу удела радне снаге у укупном становништву и одсуству миграција – и од степена промене агрегатне понуде на релативне промене у агрегатној тражњи. Старење доводи и до промена у структури потрошње јер се потребе старијих разликују од потреба млађег становништва, јер они мање троше на некретнине, саобраћај комуникацију и образовање, а више троше на здравство и друге издатке. Да ли и колико ове промене утичу на инфлацију зависи од брзине којом се агрегатна понуда прилагођава агрегатној тражњи.
Штедња у животном циклусу може имати импликације на благостање утичући на цену имовине, али и на валутни курс услед репатријације имовине у иностранству (или иностраној валути). Старење ће вероватно утицати на промену структуре имовине ка сигурнијим изворима прихода што ће вероватно смањити каматну стопу на државне обвезнице. Ово ће утицати различито на цене разменљивих и неразменљивих добара, уз знатно јачи ефекат на неразменљива добра.
Већи производни вишкови као резултат фискалне консолидације. У многим земљама, и развијеним и брзо растућим, старење ће утицати на веће јавне издатке на пензије и здравство и смањивање пореске базе. У ситуацији иницијалних дефицита и нивоа јавног дуга, очекивање раста премије на ризик и/или фискална консолидација довешће до стабилног периода економског раста испод потенцијала, и до дефлаторних притисака. Супротно овоме, неодржива динамика јавног дуга утицаће на раст страха од монетизације дуга и очекивања веће стопе инфлације, у одстуству кредибилног средњерочног плана за фискалну консолидацију.
Промене у циљевима економске политике под утицајем полит-економских размишљања. Млади немају имовину и плате су њихов основни извор прихода. Стога они преферирају релативно ниске реалне каматне стопе и брзи раст реалних зарада. Старије генерације мање раде и желе веће стопе повраћаја на своју штедњу, као и релативно ниску инфлацију. Стога ће старење утицати на перцепцију централне банке какву би политику требало да води и стога на ниво циљане инфлације и брзину којом се она жели постићи.
Неки од ових канала су испитивани у литератури. На пример, у случају САД, потврђено је да старије становништво троши релативно више новца на здравствену негу, и стога су цене неге брже расле од општег нивоа цена. То је довело да развоја експерименталног индекса цена, који прати инфлацију за становништво старије од 62 године[7].
Од почетка деведесетих година прошлог века до данас равнотежна каматна стопа смањена је за 1,5 процентних поена у САД-у и овај пад догодио се у већини развијених земаља. Старење становништва као објашњење за ову појаву се природно намеће. У периоду од 1960. до 2010. просечна очекивање трајања живота при рођењу повећано је за 10 година у Јапану, САД-у и Западној Европи. Пад стопе фертилитета који је успорио раст броја становника, у комбинацији са дужим животом повећао је однос зависности (однос броја старијих од 65 година у односу на број између 15 и 65 година). Ова демографска транзиција ка све старијим друштвима има далекосежних последица на макроекономију, јавне финансије и политичко-економске реперкусије. Основни ефекат на монетарну политику је значајно смањивање каматне стопе.
Једно истраживање ММФ-а утврдило је да раст популације позитивно утиче на инфлацију, јер се понуда спорије прилагођава расту тражње увећаног становништва. Када се расту популације дода и удео старог становништва као независне променљиве, утицај старог становништва је значајно негативан. То значи да ће процес старења значајно смањити инфлацију у будућности[8].
Истраживање у Чешкој процењује да ће реална каматна стопа у тој земљи опасти за 10% у наредних 50 година, јер је она функција капитала по јединици рада. Како ће укупна запосленост и укупан капитал опасти, и укупна производња ће ићи у истом правцу[9].
Истраживања која очекују раст каматне стопе и инфлације
Економисти који имају супротно гледиште, попут Гоодхарта, полазе од чињенице да су истраживања која тврде да ће каматне стопе и инфлација опадати парцијална, јер се односе на једну или неколико земаља и за један или пар фактора. Ова истраживања не узимају у обзир глобалну економију и основне факторе који су довели до досадашњег дугорочног смањивања камата и инфлације, међу којима је улазак Кине у међународну поделу рада најважнији.
Истраживање БИС-а дошло је до потпуно супротних резултата о утицају демографије на инфлацију[10]. Супротно консензусном мишљењу, а и претходном очекивању аутора пре истраживања, утврђено је да ће старење становништва изазвати инфлаторне притиске, зато што је у дугом периоду од 1960. до 2010. раст удела радно способних имао статистички снажан дезинфлаторни притисак. Аутори су утврдили статистички значајну везу између демографских кретања и инфлације, при чему „зависно“ становништво, млађе од 15 и старије од 65 има инфлаторни утицај а радно активно има негативан утицај на инфлацију. Млађи од 15 година и старији од 65 троше више у односу на своје приходе док радно активни троше мање од прихода, па је утицај првих инфлаторни, а других дезинфлаторни. Резултати њиховог истраживања утврдили су да је раст удела радно активних у претходних 40 година смањивао инфлаторне притиске за 4 процентна поена. У следећих 40 година пад удела радно активних имаће инфлаторни притисак од истих четири поена, али у супротном правцу, ка вишој инфлацији. То имплицира већу реалну каматну стопу, док је до сада она била ниска или негативна.
Још једно истраживање[11] предвиђа да ће старење довести до раста инфлације. Пад броја радно активних утицаће на већу преговарачку снагу рада, па се очекује да ће раст зарада утицати на раст цена. У претходних 30-так година дошло је до слабљења преговарачке снаге синдиката на западу јер је дошло до обимног раста понуде радне снаге из Источне Европе и Кине. У Кини је започео процес смањивања радне снаге[12] а нова понуда је преостала још у Индији и другим земљама у развоју а која неће бити у стању да спречи раст зарада у развијеним земљама.
На смањивање понуде радне снаге у земљама са изразитим старењем становништва владе могу реаговати:
- Повећањем стопе партиципације неактивног становништва, посебно жена и старијих лица;
- Продужавајући радни век;
- Повећавајући нето имиграцију;
- Повећавајући инвестиције у образовање и здравство.
Брегзит, победа Трампа у САД али и јачање деснице у Европи утицаће на смањивање имиграције у развијеним земљама. Стога се очекује раст реалних зарада уз смањивање неједнакости унутар држава. Од почетка осамдесетих година прошлог века, а услед сељења производних процеса у земље са нижом ценом радне снаге одвијао се процес смањивања неједнакости између земаља, али пораста неједнакости унутар земаља. Сада се очекује да ће започети супротан процес.
Старење у сиромашним земљама
Истраживања утицаја старења становништва на ефикасност монетарне политике су се највише бавила богатим земљама у којима старије становништво поседује имовину. У земљама у развоју се такође догађа старење становништва, али старије становништво не стиче имовину, већ је зависно од међугенерацијске солидарности млађих чланова породице. То значи да дејство монетарне политике не мора да слаби и да су канали утицаја монетарне политике другачијег интензитета у односу на развијене земље.
Али, чак ни неке развијене земље нису спремне да апсорбују социо-економске шокове старења становништва. У Кореји се све већи број старих суочава са сиромаштвом и она има највећу стопу самоубистава старих међу земљама ОЕЦД-а. Разлози су мали проценат власништва над некретнинама и ниска материјална подршка од система социјалне заштите[13].
У складу са овим искуством Републике Кореје, а која спада у најразвијеније земље у свету, у мање развијеним земљама можемо очекивати социјалне потресе који ће преко фискалне политике (већа издвајања за здравство и/или пензије…) довести и до монетарних ефеката.
Истраживање утицаја демографских промена на инфлацију у Пакистану потврдило је резултате истраживања БИС-а, јер је утврђен позитиван утицаја раста становништва на инфлацију, и негативан утицај раста удела радно активних. Раст удела радно активних смањивао је инфлаторне притиске али ће демографско старење, и последични пад удела радно активних утицати на раст инфлације[14].
Закључак
Старење становништва у великом броју земаља има својих макроекономских последица. Кина, Европа и Јапан учествују са 42,5% у светском БДП-у и имају изузетно остарело становништво. Кина има једно од најбрже старећих становништва услед политике једног детета. Овај процес промене демографске структуре у великом делу света утицаће на све макроекономске променљиве укључујући и инфлацију и каматне стопе.
Србија припада групи земаља са најстаријим становништвом и најбржим процесом старења што ће се негативно одразити на привредни раст, али и на фискалну и монетарну политику. Очекивана међународно ниска каматна стопа деловала би повољно на монетарну политику НБС. Уколико се догоди промена у правцу раста каматне стопе у иностранству то ће аутоматски утицати и на раст каматних стопа НБС.
Фискална политика треба да се прилагоди старењу становништва кроз веће издатке за здравство, али и веће издатке за подстицање наталитета. Експанзивна фискална политика при, будућем, паду пореске основице биће могућа само уколико се држава одрекне других издатака.
Литература:
Amornvivat i drugi „Staying ahead of Thailands graying society“, SCB Economic Intelligence Center
Anderson D, Botman D, Hunt B. „Is Japan s Population Aging Deflationary?“ IMF WP/14/139
Babecky J, Dybczak K. „The Impact of Population Ageing on the Czech Economy“, Czech National Bank, WPS 1/2007
Canon M, Kudlyak M and Reed M. „Aging and the Economy: The Japanese Experience“, The Regional Economist, October 2015.
Carvalho C, Ferrero A, Nechio F. „Demographics and Real Interest Rates: Inspecting the Mechanism“, Federal Reserve Bank of San Francisco, WP 2016-05
Figliuoli L. и други „Growing Pains: Is Latin America Prepared for Population Aging?“, IMF, Western Hemisphere Department, No. 18/05
Fujiwara I, Teranishi Y. „Monetary Policy in a Life-Cycle Economy: Distributional Consequences of Monetary Policy Rule“. Bank of Japan, February 2006.
Goodhart C, Pradhan M. „Demographics will reverse three multi-decade global trends“. BIS WP 656, 2017.
Imam P. „Shock from Graying: Is the Demographic Shift Weakening Monetary Policy Effectiveness“, IMF Working Papar 13/191
Jafri A A, Farooq F and Munir F. „Impact of Demographic Changes on Inflation in Pakistan“, Pakistan Economic and Social Review, Vol 54, No. 1, 2016
Jong-Won Y, Jinill K and Jungjin L. „Impact of Demographic Changes on Inflation and the Macroeconomy“, IMF Working Paper WP/14/210
Juselius M and Takats E. „Can demography affect inflation and monetary policy?“, BIS WP 485. 2015.
Lybecker Eskesen L. „Population Aging and Long-Term Fiscal Sustainability in Austria“ IMF WP/02/216
Monetary Policy Report, February 23, 2018, Board of Governors of the Federal Reserve System
Nerlich C and Schroth J. „The economic impact of population ageing and pensions reforms“, ECB Economic Bulletin, Issue 2/2018
Peers A. „Ageing populations: The demographic hit on growth and inflation“, 2017, (https://www.investecwealthforum.co.za/insight/ageing-populations/)
Price D. „Will the Graying of America Change Monetary Policy?“, Federal Reserve, Econ Focus, Second Quater 2014, str. 4-6.
Societe Generale „Population Aging: Risk of Deflation or Inflation?“, Econote N.35, November 2016
Yoon Deok Ryong „The Impact of Population Aging on Financial Market Structures and Policy Implications“, World Economy Brief, 22.8.2017, KIEP
Yoshino, N. and H. Miyamoto. 2017. Declined Effectivenees of Fiscal and Monetary Policies Faced with Aging Population in Japan. ADBI Working Paper 691.
Статистички анекс
Табела:
| Ниска варијанта | Средња варијанта | Варијанта без миграција | Константна варијанта | Висока варијанта | ||
| 2011 | Укупно | 7.186.862 | 7.186.862 | 7.186.862 | 7.186.862 | 7.186.862 |
| 15-64 | 4.911.268 | 4.911.268 | 4.911.268 | 4.911.268 | 4.911.268 | |
| 65+ | 1.250.316 | 1.250.316 | 1.250.316 | 1.250.316 | 1.250.316 | |
| Однос зависности | 25,5 | 25,5 | 25,5 | 25,5 | 25,5 | |
| 2021 | Укупно | 6.897.315 | 6.950.753 | 6.917.129 | 6.839.737 | 6.949.043 |
| 15-64 | 4.452.285 | 4.452.284 | 4.428.320 | 4.439.316 | 4.452.290 | |
| 65+ | 1.513.604 | 1.513.602 | 1.510.773 | 1.475.561 | 1.513.605 | |
| Однос зависности | 34,0 | 34,0 | 34,1 | 33,2 | 34,0 | |
| 2026 | Укупно | 6.773.406 | 6.867.799 | 6.750.713 | 6.652.552 | 6.880.327 |
| 15-64 | 4.314.573 | 4.314.565 | 4.223.367 | 4.289.781 | 4.314.581 | |
| 65+ | 1.588.025 | 1.588.021 | 1.583.613 | 1.503.828 | 1.588.026 | |
| Однос зависности | 36,8 | 36,8 | 37,5 | 35,1 | 36,8 | |
| 2031 | Укупно | 6.667.051 | 6.815.036 | 6.569.119 | 6.468.682 | 6.850.564 |
| 15-64 | 4.225.512 | 4.247.342 | 4.060.625 | 4.184.503 | 4.241.009 | |
| 65+ | 1.614.770 | 1.614.763 | 1.607.946 | 1.470.993 | 1.614.772 | |
| Однос зависности | 38,2 | 38,0 | 39,6 | 35,2 | 38,1 | |
| 2036 | Укупно | 6.573.668 | 6.791.684 | 6.370.787 | 6.297.517 | 6.867.339 |
| 15-64 | 4.166.678 | 4.219.872 | 3.905.441 | 4.107.935 | 4.218.198 | |
| 65+ | 1.614.465 | 1.614.457 | 1.603.781 | 1.406.288 | 1.614.467 | |
| Однос зависности | 38,7 | 38,3 | 41,1 | 34,2 | 38,3 | |
| 2041 | Укупно | 6.522.205 | 6.830.010 | 6.180.615 | 6.173.971 | 6.973.927 |
| 15-64 | 4.111.786 | 4.205.778 | 3.717.618 | 4.034.987 | 4.218.307 | |
| 65+ | 1.644.922 | 1.644.912 | 1.628.116 | 1.370.273 | 1.644.923 | |
| Однос зависности | 40,0 | 39,1 | 43,8 | 34,0 | 39,0 | |
| Промена 2011-2041 | Укупно | -664.657 | -356.852 | -1.006.247 | -1.012.891 | -212.935 |
| 15-64 | -799.482 | -705.490 | -1.193.650 | -876.281 | -692.961 | |
| 65+ | 394.606 | 394.596 | 377.800 | 119.957 | 394.607 |
Извор: РЗС
| Табела: промена броја становника одабраних земаља у 2017 | ||
| 1 | SOUTH SUDAN | 3,83 |
| 2 | ANGOLA | 3,52 |
| 3 | MALAWI | 3,31 |
| 76 | ISRAEL | 1,51 |
| 96 | INDIA | 1,17 |
| 129 | UNITED STATES | 0,81 |
| 160 | CHINA | 0,41 |
| 163 | FRANCE | 0,39 |
| 164 | NETHERLANDS | 0,39 |
| 165 | FINLAND | 0,36 |
| 166 | HONG KONG | 0,32 |
| 170 | ALBANIA | 0,31 |
| 182 | DENMARK | 0,22 |
| 183 | ITALY | 0,19 |
| 187 | MACEDONIA | 0,17 |
| 188 | CZECHIA | 0,12 |
| 189 | PORTUGAL | 0,04 |
| 196 | SLOVAKIA | -0,01 |
| 204 | GREECE | -0,06 |
| 205 | RUSSIA | -0,08 |
| 206 | POLAND | -0,13 |
| 207 | BOSNIA AND HERZEGOVINA | -0,16 |
| 208 | GERMANY | -0,16 |
| 211 | JAPAN | -0,21 |
| 212 | BELARUS | -0,22 |
| 214 | HUNGARY | -0,25 |
| 216 | MONTENEGRO | -0,28 |
| 217 | CUBA | -0,29 |
| 218 | SLOVENIA | -0,31 |
| 219 | ROMANIA | -0,33 |
| 220 | UKRAINE | -0,41 |
| 221 | SERBIA | -0,46 |
| 222 | CROATIA | -0,50 |
| 223 | NORTHERN MARIANA ISLANDS | -0,51 |
| 224 | MICRONESIA, FEDERATED STATES OF | -0,52 |
| 225 | ESTONIA | -0,57 |
| 226 | BULGARIA | -0,61 |
| 227 | MOLDOVA | -1,05 |
| 228 | LITHUANIA | -1,08 |
| 229 | LATVIA | -1,08 |
| 230 | SAINT PIERRE AND MIQUELON | -1,08 |
| 231 | LEBANON | -1,10 |
| 232 | AMERICAN SAMOA | -1,30 |
| 233 | PUERTO RICO | -1,74 |
| 234 | COOK ISLANDS | -2,79 |
| Извор: CIA World Factbook |
| Tabela: COUNTRY COMPARISON :: TOTAL FERTILITY RATE | ||
| Total fertility rate (TFR) compares figures for the average number of children that would be born per woman if all women lived to the end of their childbearing years and bore children according to a given fertility rate at each age. TFR is a more direct measure of the level of fertility than the crude birth rate, since it refers to births per woman. | ||
| RANK | COUNTRY | (CHILDREN BORN/WOMAN) |
| 1 | NIGER | 6,49 |
| 2 | ANGOLA | 6,16 |
| 3 | MALI | 6,01 |
| 4 | BURUNDI | 5,99 |
| 5 | SOMALIA | 5,80 |
| 71 | ISRAEL | 2,64 |
| 109 | FRANCE | 2,07 |
| 125 | IRELAND | 1,97 |
| 141 | SWEDEN | 1,88 |
| 142 | UNITED KINGDOM | 1,88 |
| 143 | UNITED STATES | 1,87 |
| 145 | NORWAY | 1,85 |
| 167 | DENMARK | 1,73 |
| 171 | CUBA | 1,71 |
| 179 | RUSSIA | 1,61 |
| 180 | MACEDONIA | 1,60 |
| 182 | CHINA | 1,60 |
| 191 | UKRAINE | 1,54 |
| 195 | ALBANIA | 1,51 |
| 196 | LATVIA | 1,51 |
| 197 | SPAIN | 1,50 |
| 199 | BELARUS | 1,48 |
| 200 | CYPRUS | 1,47 |
| 201 | AUSTRIA | 1,47 |
| 202 | BULGARIA | 1,46 |
| 203 | CZECHIA | 1,45 |
| 204 | HUNGARY | 1,45 |
| 205 | GERMANY | 1,45 |
| 206 | ITALY | 1,44 |
| 207 | SERBIA | 1,44 |
| 208 | GREECE | 1,43 |
| 209 | JAPAN | 1,41 |
| 210 | SLOVAKIA | 1,41 |
| 211 | CROATIA | 1,40 |
| 212 | ANDORRA | 1,40 |
| 213 | SLOVENIA | 1,36 |
| 214 | ROMANIA | 1,35 |
| 215 | POLAND | 1,35 |
| 216 | MONTSERRAT | 1,33 |
| 217 | BOSNIA AND HERZEGOVINA | 1,30 |
| 218 | BRITISH VIRGIN ISLANDS | 1,29 |
| 219 | KOREA, SOUTH | 1,26 |
| 220 | PUERTO RICO | 1,22 |
| 221 | HONG KONG | 1,19 |
| 222 | TAIWAN | 1,13 |
| 223 | MACAU | 0,95 |
| 224 | SINGAPORE | 0,83 |
| Извор: CIA World Factbook |
[1] Societe Generale „Population Aging: Risk of Deflation or Inflation?“, Econote N.35, November 2016
[2] Figliuoli L. и други „Growing Pains: Is Latin America Prepared for Population Aging?“, IMF, Western Hemisphere Department, No. 18/05, стр. 30.
[3] Societe Generale „Population Aging: Risk of Deflation or Inflation?“, Econote N.35, November 2016, стр. 15.
[4] Anderson D, Botman D, Hunt B. „Is Japan s Population Aging Deflationary?“ IMF WP/14/139, стр. 3-4.
[5] Imam P. „Shock from Graying: Is the Demographic Shift Weakening Monetary Policy Effectiveness“, IMF Working Papar 13/191, стр. 26.
[6] Carvalho C, Ferrero A, Nechio F. „Demographics and Real Interest Rates: Inspecting the Mechanism“, Federal Reserve Bank of San Francisco, WP 2016-05
[7] Anderson D, Botman D, Hunt B. „Is Japan s Population Aging Deflationary?“ IMF WP/14/139, стр. 5-6.
[8] Jong-Won Y, Jinill K and Jungjin L. „Impact of Demographic Changes on Inflation and the Macroeconomy“, IMF Working Paper WP/14/210
[9] Babecky J, Dybczak K. „The Impact of Population Ageing on the Czech Economy“, Czech National Bank, WPS 1/2007, стр. 13.
[10] Juselius M and Takats E. „Can demography affect inflation and monetary policy?“, BIS WP 485. 2015.
[11] Goodhart C, Pradhan M. „Demographics will reverse three multi-decade global trends“. BIS WP 656, 2017.
[12] Видети табелу из кинеског статистичког годишњака у статистичком анексу.
[13] Yoon Deok Ryong „The Impact of Population Aging on Financial Market Structures and Policy Implications“, World Economy Brief, 22.8.2017, KIEP
[14] Jafri A A, Farooq F and Munir F. „Impact of Demographic Changes on Inflation in Pakistan“, Pakistan Economic and Social Review, Vol 54, No. 1, 2016