Srpsko-Bosansko-Hercegovačko-Crnogorska sirotinja: plate po stanovniku

Пописни резултати по општинама Босне и Херцеговине омогућили су нам да у поређења података општина у Србији, Црној Гори и у Републици Српској додамо и општине у Федерацији БиХ. Из поређења смо искључили жупаније у Хрватској, као и општине у Словенији како не бисмо додатно ружили ову сиротињску слику. Подаци за Федерацију БиХ су из септембра 2013 године, за Србију и Црну Гору из октобра 2013, а за Републику Српску су из 2012 године. Значи, одступања међу подацима могу ићи до десетак процента унутар приказане табеле и по месецима.

Општинско становништво осим легалних зарада има и додатне изворе прихода, пензије, дознаке, примања у натури, приходе од пољопривреде, шумарства, лова и риболова. Ови при крају списка посебно долазе до изражаја у изразито пасивним и сиромашним подручјима и општинама.

Шта нам кажу подаци?

На територији три државе живи 11,5 милиона становника, где је 2,6 милиона запослених лица, са просечном зарадом од око 400 евра и са месечним фондом зарада од милијарду евра. У том месечном фонду зарада највећи удео имају Београд (26,3%), Сарајево (6,42%), Нови Сад (5,33%), Подгорица (3,72%) и Бања Лука (2,9%). Када им се додају још Мостар, Тузла, Ниш, Суботица  и Крагујевац  долазимо до 55,8% укупног месечног фонда зарада ове три државе.

Интересантно је упоредити, пре зарада по становнику, фондове зарада из различитих држава. На пример, Јагодина и Добој имају идентичан фонд зарада од 5,3 милиона евра, при сличном броју становника, битно већем броју запослених у Јагодини, али и битно већој просечној заради у Добоју. Онда не чуди да смо Саша и ја из родних средина отишли у бели свет и бели град. Слично порекло, материјални статус (тачније, његово одсуство) и могућности за запослење и адекватну валоризацију рада.

По фонду зарада упоредиви су Панчево и Зеница (око 11 милиона евра), имају идентичну просечну зараду (420 евра), и сличан број становника и запослених. Могу се поредити Мостар и Крагујевац, као и Тузла и Суботица, Бијељина и Краљево, Никшић и Смедерево, Будва и Бор и тако даље.

Када извршимо рангирање према зарадама по становнику добијамо другачији редослед. У врху листе се и даље налазе Подгорица, Београд, Нови Сад, Сарајево и Бања Лука, али се умеша и пар мањих општина са високом стопом запослености или високим просечним зарадама. Прво да изложимо неке збирне податке:

–         У градовима и општинама које имају зараде веће од 100 евра по становнику, а таквих има 24, живи 3.473 хиљада лица, ради 1.158 хиљада и имају фонд зарада од 540 милиона евра.

–         У општинама где су зараде између 50 и 100 евра по становнику, а таквих је 130, живи 5.226 хиљада становника, ради 1.057 хиљада лица и имају фонд зарада од 372 милиона евра.

–         Мање од 50 евра по становнику од зарада има 147 општина у којима живи 2.923 хиљада становника, ради 364 хиљада лица и имају збирни фонд зарада од 112 милиона евра.

Подаци из Федерације Бих били су нам драгоцени како би „разводнили“ сиротињу у општинама у Србији и у Републици Српској на дну табеле. Међу првих 50 општина, на врху табеле, налази се 11 из Федерације БиХ, али их зато има 17 међу 50 најлошије пласираних. Када том броју додамо још 10 општина у Републици Српској, општине Републике Србије су у мањини јер их има 23. Међу 20 најсиромашнијих општина само су пет из Србије, док је осам из Федерације БиХ, и још седам из Републике Српске. Најсиромашније општине у Црној Гори, мерено зарадама по становнику, су Плав и Андријевица, на 210 и на 217 месту, са 41,3 и 40,5 евра од зарада по становнику.

Када би могли да овој листи сиротиње да додамо и општине из Бугарске, Румуније, Косова и Метохије, Македоније и Албаније релативизација би у потпуности успела и ми би смо схватили да заправо се код нас (релативно) добро живи. Има и општина у Хрватској које су потпуно пасивизиране у протеклих 18 година, па би и то додатно попунило дно листе.

Сад, питање је колики је удео одсутних у пописаном становништву Босне и Херцеговине, а који би утицао да се њене општине отисну ка врху, остављајући на дну општине у Србији. Док се то не догоди, имамо времена да нађемо недостајуће податке по општинама на Балкану.