Srpski izvoz 1990-2011: promena vrednosti i udela u svetskom

Želja da proverim promene u strukturi srpskog izvoza od 2008. do 2011. godine promenila je pravac ka istorijskom osvrtu. O kriznoj promeni strukture drugom prilikom.

Srbija je u 1990. godini učestvovala sa 0,173% u svetskom izvozu da bi taj udeo pao na 0,034% u 1996. godini, uz rast udela u 1997. i 1998. godini (do 0,052), da bi pao na minimalnih 0,026% u 1999. godini. Nakon toga oporavak udela je bio relativno spor, dostigao je 0,068% u 2008. godini, da bi u 2011. bio smanjen na 0,065%. Isti udeo kao u 1990. godini pretpostavljao bi vrednost od 31,3 milijardi dolara u 2011. godini.

Svetski izvoz je u dolarskom izrazu povećan 5,3 puta, sa 3,4 hiljada milijardi u 1990. na 18,1 hiljada milijardi u 2011. godini.

Srbija je imala rast vrednosti 2 puta, sa 5,8 (podaci iz 1990. uključuju i izvoz Crne Gore i UNMIK Kosova) na 11,8 milijardi dolara.

Interesantno je ispratiti promene u udelima Srbije u svetskom izvozu prema korišćenim tehnologijama.

Svetski izvoz baziran na resursima povećan je 6 puta (sa 1.017 na 6.036 milijardi dolara), a srpski je povećan 2,9 puta (sa 1.782 na 5.078 miliona dolara), te je udeo smanjen sa 0,175% na 0,084%. Kod resursno intenzivnih proizvoda Srbija je imala relativno najmanji pad udela.

Kod niskih tehnologija svetski izvoz je povećan 4,3 puta (sa 500 na 2.229 milijardi dolara), a srpski za 70% (sa 1.684 na 2.865 miliona dolara), te je udeo smanjen sa 0,337% na 0,129%.

Kod srednjih tehnologija izvoz je povećan 4,4 puta (sa 1.075 na 4.901 milijardi dolara), a srpski za 40% (sa 1.698 na 2.373 miliona dolara) pa je pad udela bio sa 0,158% na 0,048%).

Kod visokih tehnologija svetski izvoz je povećan 6 puta (sa 512 na 3.193 milijardi dolara), a srpski za 74% (sa 425 na 738 miliona dolara) pa je pad udela bio sa 0,083% na 0,023%).

U svetskom izvozu resursi su povećali udeo sa 32,8% na 36,9% i visoke tehnologije sa 16,5% na 19,5%, a niske tehnologije su smanjile udeo sa 16,1% na 13,6% i srednje sa 34,6% na 30%.

U srpskom izvozu povećan je samo udeo resursnog sa 31,9% na 45,9%, dok je smanjen udeo niskih tehnologija sa 30,1% na 25,9%, srednjih sa 30,4% na 21,5% i visokih sa 7,6% na 6,7%.

Prva tabela prikazuje po dvadeset grupa proizvoda kod kojih je najviše povećan i smanjen udeo Srbije u svetskom izvozu. Kod proizvoda koji su povećali udeo gotovo svi pripadaju resursno-intenzivnim, uz izuzetke poput metalnih kontejnera, eksploziva, valjanih proizvoda i oružja i municije.

Najveći pad udela imali su najviše proizvodi niskih tehnologija, poput odeće i obuće, i srednjih tehnologija, poput traktora i opreme za distribuciju električne energije.

Kod promena apsolutnih vrednosti priložio sam po 30 grupa proizvoda, a kako bi se što detaljnije ilustrovale promene

Raspad SFRJ je pretvorio bivše jugoslovenske republike u plasman u inostranstvo. Tako je plasman u BiH, Crnu Goru i Makedoniju postao novi, „otkriveni“ izvoz, poput suncokretovog ulja, bezalkoholnih i alkoholnih pića i sličnih proizvoda.

Nasuprot rastu, u većini slučajeva, resursno-intenzivnom izvozu, najveći pad vrednosti imali su industrijski proizvodi.

Najviše je smanjen izvoz:

–         muških kaputa, sa 258 na 65 miliona dolara;

–         ženskih kaputa, sa 230 na 68md;

–         Mašina za obradu skidanjem metala, sa 101 na 7md;

–         Putničkih automobila, sa 127 na 51md;

–         Veštačkih i sintetičkih vlakana, sa 52 na manje od milion dolara;

–         Delova i pribora za motorna vozila, sa 177 na 127md;

Ali i vazduhoplova, traktora, termojonskih elektronskih cevi, slavina i ventila, raznih hemijskih proizvoda…