Srpska privreda u recesiji

Na osnovu podataka RZS-a, u trećem tromesečju prošle godine BDP je desezonirano smanjen za 0,7%, u četvrtom za 0,3%, što znači da je recesija počela u drugoj polovini prošle godine i da smo upravo ušli u četvrto tromesečje nove recesije. Moguće je da usled previše dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromesečju u drugom čak dođe i po blagog rasta, kao posledice nadoknađivanja izgubljenih radnih dana u prvom tromesečju, ali to neće promeniti osnovnu konstataciju o recesiji.

Ulazak u recesiju bio je posledica pada proizvodnje od drugog tromesečja prošle godine i pada prometa u trgovini tokom cele godine, kao i usluga zdravstva i socijalne zaštite, dok su ove sektore pratili smanjivanjem dodate vrednosti finansijske delatnosti i poslovanje sa nekretninama.

Nasuprot ovim delatnostima imamo rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, građevinarstvo i informisanje i komunikacije sa relativno visokim stopama rasta ostvarenim u prošloj godini.

Rast rudarstva najvećim delom je posledica povećanja proizvodnje sirove nafte i gasa prošle godine, dok je rast dodate vrednosti u proizvodnji električne energije posledica izlaska iz poslovanja sa gubicima EPS-a. Građevinarstvo je imalo rast najvećim delom usled javnih radova dok se sektor informisanja i komunikacija intenzivno razvija zbog primene novih tehnologija u oblastima telekomunikacija i interneta.

Pad BDP-a u drugoj polovini prošle godine bio je posledica smanjene inostrane tražnje te posledičnog usporavanja izvoza i smanjivanja industrijske proizvodnje, sa jedne strane, i pada kupovne moći stanovništva i posledičnog pada prometa u trgovini, sa druge strane.

Na osnovu identifikovanja uzroka recesije možemo se baviti pronalaženjem puta za izlazak iz nje.

U prva dva meseca ove godine proizvodnja prerađivačke industrije smanjena je za 11,9%, izvoz robe za 9,9%, a promet u trgovini na malo za 4,7%.

Rast BDP-a baziran na povećanju izvoza kroz veću proizvodnju za izvoz ograničen je tražnjom za proizvodima iz Srbije i kretanjem berzanskih cena za proizvode koji se kod nas proizvode i izvoze.

Uz sva ograničenja izvoz u Nemačku i Rusku Federaciju ima pozitivne stope rasta na početku ove godine. Povećan je i u Poljsku, Slovačku i Švajcarsku, što ukazuje na mogućnost za izvoznu preorijentaciju u situaciji kada je došlo do oštrog pada tražnje u bivšim jugoslovenskim republikama i graničnim zemljama (Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj).

Izlazak iz recesije kroz rast izvoza veoma će zavisiti od vrednosti poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini. U prošloj godini je robni izvoz bio za milijardu evra veći nego u 2008. godini, ali je poljoprivreda u tom rastu učestvovala sa tri petine.

Rast ekonomske aktivnosti usled rasta domaće tražnje za sada nije moguć. Ograničavajući faktori rastu domaće tražnje su: nivo deficita države koji je posledica većih penzija i plata u javnom sektoru u odnosu na poreske prihode, razduživanje stanovništva finansijskom sektoru, za razliku od eksplozivnog rasta dugova pred krizu, ponovo započet trend smanjivanja ukupnog broja zaposlenih lica od sredine prošle godine.

Ova zbrka oko ograničenja kod izvoza i kod domaće tražnje upućuje na traženje novih izvora za ekonomski rast. Oni mogu biti domaći i inostrani. Kod domaćih to je rast upotrebe neiskorišćenog zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju (ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo), a kod inostranih dolazak novih investitora zainteresovanih za proizvodnju u Srbiji.

Poboljšavanje uslova za poslovanje, dostupnost kredita po nižim kamatnim stopama i njihovo refinansiranje i reprogramiranje, poboljšanje likvidnosti, efikasnija državna uprava i efikasnije upravljanje javnim preduzećima su predizborne parole čija primena u praksi ne može da da pozitivan rezultat u kratkom roku.