Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi

Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180809-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи.

У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point each year, signalling changing patterns of family formation, with births occurring in non-marital relationships, cohabiting couples and to lone parents.

Графикон показује како је најмање ванбрачне деце у Грчкој, па у Хрватској, док је највећи проценат у Француској, Бугарској и Словенији. Ред је био да проверим како стоји Србија у овим показатељима, а онда сам се пријатно изненадио да постоје и подаци за Свету српску земљу.

Шта нам кажу подаци?

Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације, а Србија ту мало заостаје за модерним кретањима: док је број деце рођене ван брака повећан у ЕУ са 27,3% у 2000, на 42,6% у 2016, у Србији је повећан са 20,7% на 25,9%. Занимљиво је да је у Русији смањен удео са 29,2% у 2006, на 22,5% у 2014. Косово под резолуцијом 1244/99 има 41,6% рођених ван брака и осим што је близу просека ЕУ, само Норвешка и Исланд имају већи удео ван ЕУ. Још када би имали стандард ових земаља било би лепо.

Србија се одмакла од „затуцаног“ дна где је Турска са само 2,9% деце рођене ван брака (и изгледа да су сва она рођена у сапуницама које се медијски сервирају у Србији у виду специјалног рата против наивног народа), следе Грчка, БЈР Македонија, Белорусија… Иако нисмо чланица ЕУ имамо већи удео ванбрачне деце од Пољске, Кипра, Хрватске и Грчке. Негде смо и ми напреднији.

У погледу броја рођене деце по жени пошли смо супротним путем у односу на ЕУ: број деце по жени у ЕУ повећан је са 1,46 у 2001 на 1,6 у 2016, док је у Србији смањен са 1,58 на 1,46. Највише је повећан број рођене деце по мајци у Латвији (0,52), Чешкој (0,48), Литванији (0,4) и у Румунији (0,37) и Словенији (0,37) пре Бугарске (0,33).

Више деце по мајци од Србије има у 32 земље и на КиМ, а мање у 12 земаља. Србија  (1,44) је тик изнад Хрватске (1,42). У Албанији се рађа 1,54 детета по мајци, а на КиМ 1,66, што је незнатно изнад просека у ЕУ, али је у изузетно брзом паду. Евростат има само податке за 2016 за КиМ, али се историјски подаци могу пронаћи на:  http://ask.rks-gov.net/en/.

Просечна старост жена при рађању у ЕУ повећана је са 29 година у 2001, на 30,6 година у 2016, а у Србији је повећана са 25,7 година у 2000 на 29,1 година у 2016. На КиМ жене у просеку рађају са 29,4 година и ово је још један доказ о зрелости становништва наше јужне покрајине у погледу прихватања најважније обавезе у животу.

Просечна старост првог рођења код жена у Србији повећана је са 24,1 година у 2000 на 27,8 година у 2016. Она је просечна 29 година у ЕУ, 26,9 година на КиМ а 26 година у Албанији.  У просеку најстарије рађају Италијанке (31) и Шпанкиње (30,8).

Да закључимо: Албанке су се еманциповале и више не рађају по троје и више деце како би се Срби бројношћу истиснули са Косова, Метохије, Лаба, Дренице, Горе, Сиринићке жупе, Поморавља и Ибарског Колашина. Напротив, постају избирљивије и захтевније од Српкиња, јер у односу на удају и рађање на КиМЛДГСЖПИК могу да се удају и у Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Италији…