Srbistan

Драги колега Миша Ђурковић написао је у дневном листу Политика текст о потреби формирања сената као бране од монополизације моћи (линк ). У потпуности се са Мишом слажем, мало шта бих додао, а још мање одузео од написаног. Ипак, у односу на садашњи ниво медијске и сваке друге идиотизације, где још само недостаје да будемо информисани како је на одељењу неонетологије дечак узраста од три дана искочио из инкубатора и ускочио код девојчице исте старости, мислим да се ради о очајничком предлогу, а не о озбиљном веровању да ће институција сената бити од некакве користи.

У складу са овим ставом мишљења сам да би промена имена Србије у Србистан била корисна. Турци Србију већ тако зову, па што не бисмо формализовали онај назив. Промени име и само још да Србија нормализује односе сама са собом и где би јој био крај.

Већина поређења је извор несреће, мало које може да пружи утеху. Када поредимо наше економске успехе са другим земљама то се може тумачити злонамерним, дефетистичким и другим понашањем. Овде су нам биле најбоље намере. Како стоје ови „стан“-и по питању динамике БДП-а?

Када се уђе у базу података ММФ-а и понуђени проценти економског раста помноже у односу на базну 2000. (узимати 1990. би заиста изгледало поражавајуће) све стан-овите земље имале су већи економски раст од Србије, Туркмекистан је увећао БДП чак 7,6 пута, а Таџикистан 4 и Узбекистан 3,8 пута. Шта фали овим стан-цима?

И тако, у демократском друштву, какво је наше, постоји низ могућности да се сагледа светла будућност која је пред нама, и коју само недобронамерни не могу да сагледају. Ако треба, и Србистан.

П.С. за Авганистан је базна година 2002.