Тачније, једнако воле храну произведену у Србији. И још тачније, када би се у однос ставила конзумирана храна по псећем и мачећем примерку, ипак нешто више хране из Србије поједу у Немачкој (под претпоставком да Немачка нема већи број пса и мачака, што би требало истражити).
Било би лепо и да нас једнако воле и Немци и Руси, али то је мање важно, ионако имамо пуно зетова и снајки у оба народа.
Храна за псе и мачке заслужила је коментар јер се налази на 99. месту у српском извозу (кобасице су на 97, грешка у претходном тексту), а њен извоз повећан је за 40,4% у периоду јануар-август, са 14,1 на 19,8 милиона евра. На јубиларном стотом месту налазе се фрижидери за домаћинства, компресионог типа (ХС841821) чији је извоз смањен за 13,3%, са 22,4 на 19,6 милиона евра. Посматрани заједно, повећали су вредност извоза јер је тражња за храном за псе и мачке много више повећана у односу на пад тражње за фрижидерима.
Храна за псе и мачке представља веома озбиљно тржиште, у 2016. години вредно 10,5 милијарди евра, а од 2007. године је његова вредност удвостручена. Ни слом светске трговине у 2009. години није утицао да се смањи извоз овог производа, јер све може да се сломи, само се људска усамљеност, у модерној цивилизацији какву имамо, повећава. И тако, са једне стране имамо више од милијарду људи који гладују, а са друге имамо добро подгојене псе и мачке у развијеним земљама… Но, манимо се светских неправди.
За разлику од кобасица, којима никако не можемо да нахранимо становништво ЕУ, храна за псе и мачке не познаје границе: колико се у Србији произведе увек ће се наћи прождрљивих куца и маца по „трулом“ Западу, али и на Истоку. Након Немачке, највише се овог производа извози у Русију, па у Грчку, Пољску, Турску, Израел. Рекло би се на све четири стране света. Укупно у 32 земље у 2016. години, укључујући Танзанију на последњем месту.
Највећи светски извозник хране за псе и мачке је Немачка, па је успех произвођача у Србији тим већи, продати свој производ на најзахтевнијем тржишту са најјачим произвођачима (важи и за Русију која има три пута већу вредност извоза од Србије). Следе Француска и САД, а Мађарска је од наших суседа на високом деветом месту са извозом од 423,7 милиона евра.
Србија је на релативно високом 31. месту, а судећи по високом расту у првих осам месеци, 2017. годину завршиће за пар места више на листи. Ако искључимо Мађарску, све остале суседне земље заједно имају вредност извоза једва преко половине српског.