Srbija u svetskom uvozu kafe

Мотив да проверим светско тржиште кафе дао ми је колега тврдњом да је кафа класификована по категоријама, да се у свету махом купују прва и друга а да ми можда пијемо пету. Кафа је једна од најосетљивијих људских потреба па је тако југословенска економска криза на почетку осамдесетих година прошлог века почела њеним поскупљењем како би сваки њен становник ујутру, када пије јутарњу кафу, био погођен кризом кроз већу цену.

Кафу, колико то могу често, купујем на пијаци, не зато што је њено тржиште у Србији у хрватском поседу (као и мноштво других пољопривредно-прехрамбених производа), већ из потребе да када је са супругом пијем осетим и мирис и укус. Нижа цена се подразумева, као и код куповине кајмака у Јагодини (за 500 динара) а не на београдским пијацама, и код низа других производа (чоколада по ценама од 50 динара, кекса и слаткиша мање познатих произвођача…). На изборима у Хрватској навијам да Колинда изгуби како би се најављена чоколинда у Србији продавала по цени од 50 динара, а не од 100 и више.

Проблем у излистаним подацима представља чињеница да се увоз кафе може вршити као пржене, непржене, прерађене, мешане или њених супститута. Има шест позиција шестоцифрене класификације, те ћемо овде избећи бављење таквим детаљима у жељи да само сагледамо општу слику. Потрошња кафе у свету повећана је са 14,8 милијарди евра у 2008. на 26,9 милијарди у 2018, што је последица повећања количине са 6,9 на 8,2 милиона тона и просечне цене са 2.143 на 3.274 евра по тони.

Да кафа има везе са нивоом и променом стандарда илуструју наши подаци упоређени, на пример, са Румунијом и Бугарском: нама је увоз смањен за 12% док је у Румунији повећан 2,3 пута, а у Бугарској за 89%. Подаци о количини увоза још су неповољнији по нас јер је количина смањена за 26% и спадамо у ретке земље у свету које су имале пад увезене количине.

Подаци из треће табеле доводе нас до циља мотивације: колико јевтинију кафу купујемо и да ли је нижег квалитета? Одговор из ових података није могућ из простог разлога јер имамо високо слагање са Немачком и Италијом у погледу динамике кретања увозне цене, као и њеног нивоа. Просечна светска цена повећана је за 52,8%, а у Србији је она повећана за 18,3%. Рекло би се да је смањен квалитет купљене кафе да готово идентичан пораст цене немају и Немачка (+18,2%) и Италија (+19,8%). Цена увоза у Хрватској је повећана за 43,5% па не можемо сумњати у власнике из суседства да су злоупотребили наше тржиште за више цене или одлив профита кроз трансферне цене.

Купујемо кафу по најнижој цени у односу на земље које нас окружују и то је 181. од 220 просечних увозних цена, па би и ово требало да буде аргумент о њеном ниском квалитету. Међутим, то је само за 12,3% нижа цена од немачке и за 9,7% мања од италијанске, а ту су нам по цени блиски и Русија, Јапан и Турска, што пре наводи на чињеницу да се код нас, и у овим земљама, претежно увози сирова кафа док се у нашим суседима (сем БиХ) пију и фенси прерађевине из Немачке и Италије. И то се лако може потврдити из детаљних увозних података ових земаља: купују ли кафу из земаља произвођача или земаља прерађивача.

Да закључим, из података се не може утврдити да пијемо кафу нижег квалитета али се може наслутити да све више личимо на Немце и Италијане: заједно са њима припадамо групи најстаријих народа на свету, са најнижим стопама економског раста (друга слика испод текста) и са становништвом које је (последично) најрационалније у потрошњи.

Извор података: trademap.org

Извор података: ММФ