U odnosu na 2008. godinu Srbija je smanjila udeo u svetskom robnom izvozu sa tadašnjih 0,069% na 0,063% u 2012 godini. Dok je najveći deo sveta izašao iz ekonomske krize, Srbija se nalazi u evropskom živom blatu, pa i sa natprosečnom dinamikom izvoza, u odnosu na Evropu, smanjuje svoj relativni značaj. Svetski izvoz je, nakon pada u 2009. godini, povećan za 28,7% (sa 10,9 hiljada milijardi u 2008. na 14 hiljada milijardi evra u 2012), dok je srpski povećan za 18,4%.
Prema četvorocifrenoj HS (Harmonised system) klasifikaciji trgovina postoji sa 1.258 grupa proizvoda, uključujući i neklasifikovane proizvode. Srbija je, uprkos opštem mišljenju da nema proizvodnje, imala izvoz veći od hiljadu evra čak u 1.108 grupa proizvoda, što znači da je u 88% carinskih šifara evidentirala izvoz, a u najvećem delu ovog procenta i proizvodnju. Osnovni problem Srbije nije odsustvo proizvodnje, jer se u njoj proizvodi sve i svašta, već male proizvedene količine, te se ne postiže ekonomija obima koja omogućuje profitabilnost pri proizvodnji u velikim serijama. Mađu ovih 1.108 grupa proizvoda, do 100 hiljada evra izvoz je evidentiran kod 320 grupa proizvoda, od 101 hiljade do milion evra kod 319 grupa proizvoda, od milion do 10 miliona evra kod 305 grupa proizvoda, a veći od 10 miliona evra kod preostalih 164 grupa proizvoda.
U trgovini poljoprivrednim proizvodima Srbija je povećala svoj udeo u ukupnom svetskom izvozu sa 0,171% na 0,192% zato što je imala rast izvoza za 58,3% (sa 1.320 na 2.090 miliona evra), dok je svetski izvoz povećan za 40,8% (sa 774 na 1.089 miliona evra). Doprinos poljoprivrede ukupnom porastu izvoza od izbijanja svetske krize bio je 56,2% jer je ukupan izvoz povećan za 1.370 miliona evra, dok je u tome poljoprivredni povećan za 770 miliona evra. Ovo bi bio dobar pokazatelj iskorišćavanja domaćih komparativnih prednosti u proizvodnji da nije posledica urušavanja domaćeg stočarstva i na njega naslonjene proizvodnje mesa i mesnih proizvoda, jer je doprinos ovom povećanju kukuruza 356 miliona evra, a pšenice 61 milion evra. Još kada dodamo suncokretovo ulje (46 miliona), raznu stočnu hranu (24), šećer (23) i soju (16 miliona evra više nego u 2008), možemo da hranimo pola evropske stoke!
Inače, među 201 HS grupom proizvoda u oblasti poljoprivrede Srbija je imala izvoz veći od hiljadu evra kod 183 grupe proizvoda (91% ukupnog broja proizvoda), uključujući tu i reeksport i preradu proizvoda koje ne proizvodi (kafa, čajevi, začini, na primer). Veći izvoz od milion evra imala je kod 88 grupa poljoprivrednih proizvoda.
Kada se rangiraju proizvodi prema udelu Srbije u ukupnom svetskom izvozu veći udeo od 1% postojao je kod 19 grupa proizvoda, od 0,1% do 1% kod 210 grupa proizvoda, dok je kod ostalih on bio manji od 0,1%.
Najveći udeo u svetskom izvozu Srbija je imala kod „fotografskih ploča, nerazvijenih“ (Photographic plates, film, paper, textiles exposed not developed, HS 3704), gde je njen izvoz iznosio 2,6 miliona evra, a svetski 28,4 miliona, te je ona učestvovala sa 9,1% u ukupnom svetskom!?
Drugi udeo u ukupnom svetskom izvozu imali su smrznuto voće i bobice, 6,5%, jer je ukupan svetski izvoz bio 3.064 miliona evra, a srpski je bio 199 miliona evra. Ovde je udeo smanjen sa rekordnih 9,5% u 2009. godini usled smanjenog roda zbog suše u 2012. godini.
Treći po udelu je izvoz crepova, gde je Srbija u 2012 učestvovala sa 4,4% (25 od 570 miliona evra svetskog izvoza), zatim kod aluminijumskih kontejnera zapremine manje od 300 litara (105 od 3.518 miliona evra), nekim vrstama prediva (HS 5606 Gimped yarn nes; chenille yarn; loop wale-yarn), sa udelom od 2% (9 od 454 miliona evra), podnim oblogama (84 od 4.368 miliona evra), barutu (5,6 od 292 miliona evra), keramičkim ciglama (14 od 777 miliona evra), hula-hop čarapama i helankama (177 miliona od 10 milijardi evra), bakarnim cevima (98 od 5.548 miliona evra), kukuruzu (444 od 27.600 miliona), bakarnim pločama, limovima i trakama širim od 0,15mm (90 od 6.821), tepisima i sličnim podnim oblogama (7 od 542 miliona evra)…I tako. Tačno jedan procenat svetskom izvoza Srbija je imala kod suncokretovog ulja i kod pšenice.
U odnosu na 2008. godinu, rast udela u svetskom izvozu evidentiran je kod 461 grupe proizvoda, isti kao i tada kod 188 grupa proizvoda (uključujući i pozicije bez registrovanog izvoza), a smanjen je udeo kod 597 grupa proizvoda. U tabeli smo priložili po 30 grupa proizvoda sa najvećim povećanjem i smanjenjem vrednosti izvoza u 2012. u odnosu na 2008. godinu. Kod prvih 30 grupa proizvoda izvoz je povećan za 2 milijarde evra (sa 1.544 na 3.543 miliona evra), dok je kod drugih 30 smanjen za 1.380 miliona (sa 2.043 na 663 miliona evra), najviše kod 3 grupe proizvoda od čelika za 738 miliona evra.