Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Светски извоз услуга повећан је за 24,5% у само четири претходне године, од 2010 до 2014 године, са 2.915 на 3.632 милијарде евра. У томе је извоз компјутерских услуга повећан за 137%, са 53,3 на 126,8 милијарди евра, те је повећао удео у укупном извозу услуга са 1,8% у 2010 години на 3,5% у 2014 години.
Предузећа лоцирана у Србији повећала су извоз услуга, у периоду посматрања, за 33,6% (са 2.659 на 3.552 милиона евра, а при томе телекомуникационе, компјутерске и информационе услуге за 102%, са 240 на 485 милиона евра.
У томе, извоз компјутерских услуга повећан је за 133% у само три године: са 127 милиона евра у 2010 години, на 296 милиона евра у 2013 години. Уколико претпоставимо да је у 2014 години овај извоз вредео 330 милиона евра, долазимо до податак да је његов удео у укупном извозу услуга повећан са 4,8% у 2010 години на 9,3% у 2014 години.
На основу података о извозу из 2013 године (296 милиона евра), предузећа из Србије су заузела висок ранг у свету: Србија је била на 37 месту, и имала је већу вредност извоза ових услуга од Хрватске (177 милиона евра) и Словеније (99 милиона евра) узетих заједно!
Ипак, подаци о извозу компјутерских услуга из Румуније (1.272 милиона евра), из Мађарске (1.163 милиона евра) и Бугарске (451 милион евра), упућују нас да постоји огромна могућност за даљи раст прихода од ове услужне делатности.
На око 7 милиона становника у Србији мали двоцифрен број хиљада програмера, инжењера и пратећег особља прави приход од извоза од скоро 50 евра по сваком становнику. Пошто се највећим делом ради о чистом извозу знања, без много пратећих трошкова, то извоз ових услуга сврстава у најзначајније приходе како за потрошњу домаћинстава, за економску динамику, тако и за потенцијал за будући развој Србије: извозити стручњаке, или извозити њихову памет уз њихово физичко присуство и потрошњу у Србији.
