Srbija u svetskoj trgovini vinom

Време је бербе грожђа. Познајем доста људи који су уложили љубав у одржавање винограда и производњу вина. Имам две трауме у вези са виноградом, обе повезане са оцем, јер сам са њим ишао да одржавамо виноград у Ћићевцу, да се не запусти. Једном сам српом себи одсекао парче меса на прсту малићу, а други пут је умро Тито, па смо оба пута журили из винограда, први пут у болницу, а други пут да уз радио Лондон и Москву отац испрати покрете суседних армија уз нашу границу. Сада се радујем могућем, трећем, одласку у Хиландар са Миљаном Вукомановићем и још пар људи, у октобру када су радови у винограду и око вина у пуном јеку. Око Бог да, а управа манастира дозволи.

Дакле, прави је тренутак да мало пажње посветим светској трговини вином.

Светска трговина вином повећана је са 20,3 на 31,7 милијарди евра у претходних 11 година, што је раст за 55,7%. Пошто је долар ојачао у односу на евро, светска трговина у доларима је спорије расла, са 30 на 37,4 милијарди долара.

Половину светског извоза држе Француска и Италија, па иза њих следе Шпанија, Аустралија, Чиле и САД. Србија је на 44 месту а испред ње су, од суседних земаља, Мађарска, С.Македонија, Бугарска и Румунија. У претходном периоду српски винари су претекли хрватске и црногорске, због споријег раста првих и услед пада других.

Извоз вина из Србије повећан је са 9 на 17,1 милиона евра, што је раст за 91,3% и бржи је од светског просека.

Код вина је јако важна цена која се може постићи приликом продаје. Француска се продају по просечној цени од 6,4 евра по литру, италијанска по 3,1, а шпанска по 1,4 евра, па је вредност извоза инверзна у односу на пласирану количину: Шпанија има извоз 2.059 хиљада тона, Италија 1.994 хиљада, а Француска 1.466 хиљада тона. Још драстичнији пример представљају Молдавија и Швајцарска: имају сличну вредност извоза, али Молдавија извози 100 пута већу количину (138.682 тоне према 1.238 тона) по 100 пута нижој цени (0,8 према 90 евра по литру). Па онда, као, у Швајцарској се више ради него у Молдавији, па су зато богатији.

Србија је повећала просечну извозну цену са 0,97 евра по литру у 2008 на 1,48 евра у 2018. То је слично просечној цени румунских вина (1,7 евра по литру), више него македонских (0,7) и бугарских (1,2), али ниже од хрватских (2,9) и црногорских (2,2).

У периоду од 2007. до 2018. укупна вредност извоза вина из Србије износила је 151,7 милиона евра, увоза 308,3 милиона, те је остварен дефицит у износу од 156,6 милиона евра. У том периоду дефицит је преполовљен (са 19 на 9,6 милиона евра) а покривеност увоза извозом дуплирана (са 31,5% на 64,1%).

Раст извоза вина догодио се највише захваљујући извозу у Руску Федерацију, јер је он повећан са 261 хиљада евра у 2007 на 6.111 хиљада евра у 2018. По одбитку Русије извоз вина је повећан за 29,9%, што је далеко испод светског просека.

Увоз вина из С.Македоније (152,4 милиона евра) вредео је више од укупног извоза из Србије у цео свет. Ако томе додамо и набавку грожђа из ње, да би се производила вина и да би се јело свеже грожђе долазимо до много већег значаја Србије за ову новоформирану државу од масовног извоза јевтиног вина.

Код извоза просечна цена за руско тржиште је 1,2 евра по литру и нижа је само код извоза у Хрватску – евро по литру. Највиша цена постиже се код извоза у Швајцарску (7,9 евра по литру), САД (4,1) и Аустралију (3,2).

У Србију долазе вина из С.Македоније по цени од непуних 0,8 евра по литру, а има и из Молдавије по 0,9 евра по литру. Најскупља су из Француске (9,4) и Хрватске (5,7 евра по литру). За хрватска је то логично јер поседују значајан део српског тржишта малопродаје, а за француска говори о огромној маржи у односу на просечну француску извозну цену (6,4 евра).

И тако, септембар је од природе најплоднији месец у години, када се између осталих производа бере и грожђе како би се када захлади производила вина бербе 2019.