Srbija u svetskoj trgovini vinom

Укупан светски извоз је повећан са 20,4 милијарди евра у 2008 години на 28,7 милиона евра у 2015. години. За извоз вина, дакле, нема кризе. Дошло је до пада на 18,4 милијарде евра у 2009. години, али је већ у 2010. години овај пад надокнађен.

У светској трговини вином доминирају Француска и Италија јер је њихова половина од укупног светског извоза. Када им се још додају Шпанија, Чиле, Аустралија, САД, Нови Зеланд и Немачка долазимо до три четвртине од укупног светског извоза, а да при томе нисмо још поменули светски познате произвођаче из Португалије, Аргентине… Овде је важно скренути пажњу на Американце (САД) који су више него удвостручили вредност извоза и на Нови Зеланд који је од 2004 године повећао вредност пет пута. Где су Американци, ту је и профит, па пошто они све више освајају светску трговину пољопривредно – прехрамбеним производима, ваљда нам је то путоказ за пословне могућности. Могу наши радници у италијанским фабрикама да произведу свакакву интимну гардеробу, и за то су плаћени крајње скромно, али зато предузетни људи треба да осете предности брдовитог Балкана на коме се Србија налази већим делом, мада су за производњу вина квалитетни терени и у Војводини.

Србија у светском извозу вина не стоји добро: тек је на 43. месту и само су Хрватска, БиХ и Албанија, од суседних земаља, од ње лошије рангиране. Хрватска је до 2009. године имала већи извоз вина од Србије, али је изгледа криза деловала подстицајно за домаће произвођаче да крену да пласирају овај производ ван граница нашег маленог тржишта. Извоз вина из Србије, након рекордне вредности од 16,4 милиона евра у 2012. години, стагнира око вредности од 13 милиона евра и то ће бити случај и у 2016 години.

У односу на ову вредност српског извоза (13 милиона евра) имамо Мађарску са 73 милиона, Македонији са 39, Бугарску са 38, Румунију са 22 и Црну Гору са 15,5 милиона евра. Заједничко свим овим земљама је да су рекордну вредност извоза већ остварили пре неколико година. Бугарска је, на пример, имала два пута већу вредност извоза у 2007. години него у 2015. години.

Србија је нето увозник вина, услед велике вредности увоза из Македоније и Црне Горе. Стога би требало да се уводе ограничења за увоз македонских вина сваки пут када Македонци блокирају извоз пшенице и других производа из Србије.

У периоду јануар-септембар извоз вина из Србије повећан је за 5,4% (са 9,1 на 9,6 милиона евра), увоз је смањен за 8,8% (са 14,9 на 13,6 милиона евра), па је и дефицит у трговини винима смањен. У трећем тромесечју 2016 године дошло је до значајне испоруке вина у Словенију (161 хиљада евра), па остаје да се надамо да се не ради о једнократној испоруци, већ о почетку дугорочнијег пласмана.