Srbija u svetskoj trgovini testeninama

Еуростат баш уме да обрадује пратиоце веселим темама: док су проблеми у вези са јавним дугом Италије застрашујући, ипак имамо лепу вест: Италијани су највећи произвођачи и извозници тестенина у ЕУ!

(https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181025-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F)

Када требам да купим тестенине нађем се у сукобу личности: рука ми пође за домаћим кесама које коштају 60-80 динара, али супруга у мени мора да преусмери руку ка италијанским за 120 динара, али никако више од тога (макар сам у тој одлуци јунак). Шта ћу, сила је увек испред здравог разума.

Италијанске тестенине су толико познате у свету да смо имали и „шпагети вестерне“ пре неколико деценија. У сваком случају, боље да Италијани асоцирају на шпагете, сиреве и вина, него на фашизам који је настао у Ријеци, тада њиховој територији, пре скоро 100 година.

И Италија има доминантну позицију на светском тржишту јер је у 2017. учествовала са 44% у укупном извозу тестенина. Ипак, удео је смањен са 61,3% у 2008, јер је укупан светски извоз повећан са 2,4 на 3,6 милијарди евра, док је италијански стагнирао око вредности од 1,5 милијарди евра.

Србија и све земље око ње су „шпагетизоване“ италијанским тестенинама. Ипак смо ми источно-европска сиротиња којој су појам Запада чиниле левис фармерке и шпагети из Италије (голф и мечка из Немачке, итд). То показују занемарљиво мале вредности извоза свих земаља које нас окружују, а при томе су Румунија, Мађарска, Бугарска и Србија светске силе у производњи и извозу житарица.

Србија има малу вредност извоза, 2,9 милиона евра, мање од Румуније и Мађарске, али више од збирне вредности свих осталих земаља које је окружују.

Највећа вредност извоза из Србије је на Кипар, а укупно постоји извоз у 22 земље.

Увоз је у 2017. износио 2,8 милиона евра, а 87% од укупне вредности биле су тестенине из Италије.

Србија је само у 2008. имала дефицит у трговини тестенинама, а кумулативна вредност суфицита, 2009-2017, износила је 6,2 милиона евра, мада се последњих година суфицит смањио.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *