Srbija u svetskoj trgovini biskvitima

Мотив за претрагу крофни у међународној трговинској класификацији представља цитат који следи. Наравно, није вредело да ме укућани убеђују како се не тргује крофнама, па сам без тих резултата морао да се задовољим слатким бисквитима.

Борислава Пекића су као доброг, поштеног, а наивног, намагарчили цимери у соби истражног затвора да тражи крофне јер је нов, а када нови дође часте све у соби. Ту је цео трактат о политици као општем добру или личној користи, али овде само цитирам крај затворског крштења:

„- Шта сад хоћеш?

–          Те крофне.

–          Које крофне?

–          Крофне за доручак!

Око интензивно пласну па згасну. Лупну метални поклопац и кораци се удаљише.

Али крофне ни после пола сата нису стигле. Сад ми је свега било доста. Знао сам да затвор претпоставља извесна ограничења. Спреман сам био да их прихватим. Али ограничења морају бити кодификована. Правила тим путем прописана – поштована. Арбитрарност није допуштена. Да једном важе, други пут не. Да се неком крофне дају, неком ускраћују. Дају се свима или ником! И у најнеповољнијим ситуацијама мора се инсистирати на уважавању општеусвојених начела, и најситнија, најспореднија права бранити. Јер, ако се ни безначајна не поштују, шта за крупна, фундаментална остаје? Шта ће бити са законима, слободом, правдом?

Устао сам.

–          Слушај, младићу! – крену Пролетаријат са неким збуњеним објашњењем, али га нисам слушао. Надахнут праведним гневом, класицима конституционалне демократије Montesquieuom, Rousseauom, Jeffersonom i Poveljom OUN o Slobodama – од којих је у то време код нас најомраженија била слобода од страха – из све снаге ногама залупах на врата. Затим се окренух друговима да видим одобравају ли оволику принципијелност. Нисам видео. Лежали су, преко главе покривени ћебетом које је подрхтавало.

Нисам видео ни стога што су се врата иза мене нагло отворила. Био сам у полуокрету да преузмем крофне, а преузео сам крвнички ударац чизме у стражњицу. Ударац ме је одбацио три метра и пригњечио о зид. Врата су се затворила и кораци удаљили…

Тако је изведено моје затворско крштење. Било је болно, али сва су крштења таква. Иначе деца не би плакала. Крофне нисам добио, али искуство јесам. Прећутаћу га. Прилично је гнусно. У сваком случају, за неки демократски програм није. Могу бити срећан што у затвору нисам био с Војновичем Чонкином. Тамо се крштење изводило као лутрија која се игра зубима и завезаних очију. Weissberg-Cybulskog је иследник натерао да се исповеда зиду. Мене су звали онај који хоће крофну.

Али, тако настају сви митови.“

И тако, не нађох крофне у царинској класификацији, али наручих их код таште да их својим унуцима спреми, ако је то за мени утеху, а њима за срећу.

Приложена је табела о српској трговини бисквитима.

У протеклих 12 година Србија је остварила кумулативан суфицит у износу од 318 милиона евра, а чак је и незнатно повећала покривеност увоза извозом са 3,3 на 3,4 пута.

Од укупно 455,6 милиона евра извоза највише су се бисквити из Србије продавали у БиХ (171,5 милиона евра), Црној Гори (98,4 милиона), С. Македонији (51,8), Хрватској (41,4) и Словенији (24,1). Дакле у бившим републикама Југославије испред Аустрије и Русије.

Некада су се бисквити највише куповали из С.Македоније (31,5 милиона евра), али су их у 2018. већ потиснули из Пољске (23,6 за 12 година), БиХ (21,5), Немачке (11,2) и Чешке (6). Увоз бисквита из Немачке је удвостручен, у односу на 2017, што се догодило код мноштва производа које на наше тржиште пласира Лидл. У првој половини 2019. бисквити из Немачке су избили на друго место, након БиХ, уз тенденцију да буду на првом у дугом низу година пред нама.

Крофне ће остати ексклузивни производ наших супруга, мама и бака, све док има деце, и оних старијих, који би им се обрадовали.