Србија у светској пољопривреди: обрадиво земљиште по становнику и по сеоском становнику

Израчунати подаци, на основу података из базе FAOstat, о обрадивом земљишту по становнику и по руралном становнику у 2019. години на основу података о обрадивом земљишту и броју становника у тој години су сирови подаци који нам не говоре ништа о појавама попут: (1) просечне старости становника; (2) броја радно активних становника; (3) просечних приноса по хектару; (4) квалитета обрадивог земљишта; (5) површина које се наводњавају и количине примењених агротехничких мера; (6) коришћене пољопривредне механизације…

ФАО као међународна организација, попут УНКТАД-а, не признаје Косово и Метохију као засебну државу те даје збирне податке за Србију у њеним уставним границама. Додавање података за КиМ нашим званичним подацима РЗС-а смањује укупне податке о пољопривредним и обрадивим површинама по становнику, као и обрадивом земљишту по руралном становнику.

Свет је у општем процесу дерурализације и број урбаних становника (4 милијарде и 218 милиона) је за 805 милиона премашио број сеоског становништва (3.413 милиона). Удео сеоског становништва у укупном светском смањен је на 44,7% и сваке године наставља да се смањује.

Прва табела рангира земље према уделу руралног становништва у укупном у 2019. години.

Од 236 држава и територија 14 нема сеоског становништва и ради се о острвским земљама или о градовима-државама попут Сингапура и кинеских Хонг Конга и Макааа.

У табели 1 приказан је ранг земаља према уделу руралног становништва у укупном. Са 43,7% руралног становништва Србија се налази око светског просека. Већи удео руралног становништва од ње од суседних земаља имале су БиХ и Румунија. Већи удео од Србије од европских земаља имале су и Словачка и Словенија.

Интересантно је да је Црна Гора пала на само 33,3% сеоског становништва те је на добром путу да постане балкански Монте Карло, али још увек има стотина села која треба да опусте да би се тај циљ и испунио. У САД је удео сеоског становништва 17,7% док је у УК он 16,5%. Ово, око САД, треба имати у виду приликом тумачења израчунатих обрадивих површина по руралном становнику јер се од 17,7% руралних становника пољопривредом бави само око 3%, што значи да су по фармеру у САД обрадиве површине веће 5 до 6 пута.

Осим обрадивих површина као ужег појма постоје и укупне пољопривредне површине које обухватају и необрађено пољопривредно земљиште, као и ливаде, пашњаке и друго неискоришћено земљиште за обраду. У Табели 2 су излистане само земље које у највећем проценту искоришћавају пољопривредно земљиште као обрадиво.

Највећи степен искоришћености пољопривредног земљишта у свету имају Финска, Јапан и Данска и ово су високо развијене земље пре Маурицијуса, Индије и НР Кореје. Од нама суседних земаља само Мађарска у већем % користи пољопривредно земљиште као обрадиво а Србија на 28. месту је веома високо рангирана у свету по овом показатељу. Најмањи степен коришћења има Црна Гора, само 3,5%, али о балканском Монте Карлу већ смо писали код Табеле 1.

У свету је у 2019. години 13,8 милиона квадратних километара представљало обрадиву површину. 47,5 милиона је било пољопривредна површина. Када 1.383.346 хиљада хектара поделимо са 7.631 хиљада становника долазимо до податка да је у обрадивих површина било у просеку по 18 ари по становнику.

Табела 3 приказује ранг земаља према овом показатељу, обрадивом земљишту по становнику.

Највећу обрадиву површину у свету имају површином велике земље и оне са малом густином насељености независно од обрадиве површине. Највише обрадиве земље по становнику имају Казакхстан, Аустралија, Канада, Русија, Литванија, Нигер и Украјина. Нигер на врху листе упућује и на квалитет земљишта које се сматра обрадивим.

Србија се налази на 38. месту у свету са 29,3 ара по становнику и од суседних земаља већу површину имају Бугарска, Румунија, Мађарска и Босна и Херцеговина. Прве три су упоредиве са САД, а Бугарска чак има и већу површину од ове економске силе што упућује на негативна демографска кретања у нашим суседима: за две-три године ће и Румунија и Мађарска имати већу површину по становнику од САД јер у њима број становника опада а у САД расте.

Незнатно већа обрадива површина у БиХ у односу на Србију последица је мале обрадиве површине по становнику у АП Косову и Метохији као и брзог демографског пражњења Босне и Херцеговине.

Величина обрадивог земљишта по становнику, а више од ње величина по руралном становнику, утиче на структуру коришћеног обрадивог земљишта по намени: за житарице, индустријско биље, поврће, воће и друге намене.

Просечно обрадиво земљиште по руралном становнику не узима у обзир чињеницу да у развијеним земљама све већи удео становништва живи у руралним срединама мада је запослен у урбаним центрима. Такође, не узима у обзир разлике између остарелог двочланог домаћинства у, рецимо, Србији, или десеточланих породица са седморо или осморо малолетних у земљама са демографском експлозијом. Обрадиви ари су додељени и старцима и малолетнима и онима који раде у градовима.

Узмимо, на пример, САД. Када се 2,7 хектара помножи са просечном четворочланом руралном породицом долазимо до скоро 11 хектара по породици. Ако узмемо да је свака шеста рурална породица и пољопривредна онда долазимо до просечног пољопривредног поседа, фарме, једне породице од око 65 хектара (рачунајући само обрадиво не и укупно пољопривредно земљиште, пашњаке за коње, на пример). Тачан податак се може пронаћи у америчком статистичком заводу, што нам овде није тема.

Највеће обрадиво земљиште по руралном становнику имају Уругвај, Аргентина, Рејунион (оство између Мадагаскара и Маурицијуса), Исланд и Казакхстан. Русија је на 10. а САД на 15. месту у свету по овом показатељу.

Србија је са 67 ари по руралном становнику на 53. месту у свету. То би било 2 хектара по трочланом домаћинству што је знатно мање од утврђене површине пољопривредним пописом. Попис, са једне стране обухвата и укупно пољопривредно земљиште, док са друге стране, попут САД-а, али и Словеније, Словачке и других земаља, имамо становништво у руралним подручјима које се не бави пољопривредом већ у селима живи а ради у градским срединама.

Од суседних земаља већу обрадиву површину по руралном становнику имају Бугарска, Мађарска и Румунија. То указује на њихову предност у гајењу житарица у односу на нашу специфичну предност у воћарству, којој погодује и конфигурација терена у нашој земљи. Да закључимо: овде су приказани израчунати и рангирани подаци о обрадивом земљишту по становнику и по руралном становнику за све земље у свету. Они указују на неке редове величина у погледу односа земљишта и становништва. Подаци не узимају у обзир низ додатних неопходних података о квалитету земљишта, и другим карактеристикама а како би дошли до потпуне слике о степену искоришћености земљишта и одступања стварне производње од пољопривредних потенцијала.