Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона).
Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо без борбе и преговора вратити свето Косово под нашу власт и употребу.
Србија би учлањењем у ЕУ осим 1,4% становништва (не рачунајући Албанце са КиМ које у земљама пријема не сматрају нашим суграђанима), у њу унела и преко 2% од пољопривредно-прехрамбене (ПП) економије, и ово је једини економски сектор где смо надпросечно развијени у односу на ЕУ, у осталим смо далеко испод просека.
Уколико нас не приме као државу, повећаће број становника за 1,4%, али остаће без овог ПП додатка.
Постоји опција и да нам униште ПП сектор неконтролисаним пласманом својих вишкова, а да нас при томе и спрече у колективној сеоби, и то је најгори сценарио: остаћемо гладни на плодној и необрађеној земљи.
Евростат има производну базу (линк) из које се могу извући подаци о производњи, трговини, количинама и вредностима, индустријске производње по земљама. Има и Србије па сам повукао 428 производа прехрамбене индустрије од укупно 4.476 производа.
Смрзнуто воће се сматра производом прехрамбене индустрије, јер је смрзнуто, а не пољопривредне производње те смо овде на другом месту у Европи, након Пољске.
Ту би смо повећали производњу ЕУ за 34,23%, нашим уласком у чланство ове уније.
Код цигарета стојимо мало лошије, јер се више производе Пољској, Немачкој и Румунији (нема података за Француску и још пар потенцијално већих произвођача, али ни Француска од 2009. не пријављује никакву производњу), и овде бисмо додали производњи ЕУ око 13%.
Код сунцокретовог уља смо четврти произвођач, након нама суседних Бугарске, Мађарске и Румуније и наш додатак ЕУ био би 8,05%.
Укупно је 48 група производа где би наш додатак производњи ПП ЕУ био већи од увећања броја становника које ће, сасвим извесно имати ова унија нашим пријемом у чланство или спонтаним усељавањем у Аустрију, Словенију, Словачку, Немачку…
Овде се ради о количинама (у килограмима и комадима) где стојимо добро. На жалост, када се количине вреднују Србија се маргинализује и има много мањи релативан значај (0,61% од вредности производње ПП сектора).
Свашта лоше, као и добро, може да прими ЕУ од Србије, уколико је прихвати или одбије. О томе би морала да постоји прецизна анализа у овој унији, ако већ не постоји у Србији.
Најбоље што од Србије може да добије су добри људи, а најздравије наша пољопривредно-прехрамбена производња. Ако нас неће у најбољем светлу, остаје да пратимо, све више, црне хронике из Шпаније, Грчке и из других земаља чланица.