Србија у односу на просек ЕУ у БДП-у и у реалној потрошњи по куповној снази, 2000-2022.

Према подацима Евростат-а (линк) у 2022. била на 44% од просечног БДП-а и 53% од реалног нивоа потрошње у ЕУ, према куповној снази валута. Оба податка су остала непромењена у односу на 2021, пошто су бројеви заокружени, па не знамо децималне промене.

Уколико период од 2000. до 2022. поделимо у два под периода долазимо до различите динамике у конвергенцији БДП-а Србије у односу на просечан ниво развијености у ЕУ.

У периоду од 2000. до 2012. ниво БДП-а Србије повећан је са 27% на 40% а ниво реалне потрошње са 32% на 50% од просека у ЕУ. Просечно приближавање БДП-у ЕУ било је 1,1 процентних поена а стварне потрошње 1,5 пп.

Од 2012. до 2022. БДП је повећан са 40% на 44% а стварна потрошња са 50% на 53%. Годишња конвергенција просеку ЕУ била је 0,4 пп код БДП-а и 0,3 пп код стварне потрошње.

Успоравање конвергенције у другом периоду било је последица фискалне консолидације како би се успорио раст јавног дуга, па је БДП у 2018. и даље био на 40% као и у 2012. и тек је у 2019. 2020. и у 2021. дошло до новог процеса конвергенције просеку ЕУ, који је у 2022. заустављен.

Уколико би смо за поделу периода узели 2008. када је почела светска економска криза показатељи о конвергенцији би били још неповољнији по новији период.

Од 2000. до 2008. БДП је повећан са 27% на 39% просека у ЕУ што је раст од 1,5 пп годишње. Од те године је БДП повећан за 5 пп, што је подељено на период од 14 година просечно годишње приближавање просеку од 0,36 процентних поена. Конвергенција је у кратком осмогодишњем периоду била 4,2 пута бржа у односу на овај други много дужи период.

Подаци код потрошње су много неповољнији. У првом периоду је она повећана са 32% на 47% што је за 8 година просечан раст од 1,875 процентних поена. У другом је раст био за 6 пп, што је за 14 година просечан раст од 0,43 пп годишње. У првом је конвергенција била 4,36 пута бржа.

Могли би да кажемо да је много бржи раст у првом периоду био последица ниске основице и отварања економије након дугих санкција УН и ЕУ, али не бисмо били у праву.

Узмимо, за пример, поређење са Бугарском и Румунијом.

У 2000. је Бугарска (29%) била незнатно испред Србије (27%) а Румунија је била сиромашнија од ње (26%). Србија је имала много дубљи пад током 90-тих година прошлог века од ове две земље, а оне су имале и опоравак од средине 90-тих тако да су поништиле разлику у већем нивоу развијености наше земље крајем 80-тих година прошлог века.

Румунија је у 2022. дошла до 77% просечне развијености у ЕУ, а Бугарска до 59%. У 2000. Румунија је имала за 3,7% мањи БДП по становнику од Србије а у 2022. је имала већи за тачно 75%. Бугарска је у 2000. имала БДП по становнику већи за 7,4% а у 2022. већи за 34%.

Значи, теза да је конвергенција Србије у протеклих 10 или 15 година успорила због ниске основице са почетка 2000. није тачна.

Србија је имала процес фискалне консолидације који је успорио конвергенцију а она се догодила због прекомерног раста јавног дуга. Раст је успорен након 2008. зато што је Србија имала једну од релативно највећих спољних неравнотежа у свету чије је уравнотежавање утицало на дугорочну стагнацију.

Садашњи раст јавног дуга не пружа наду у погледу будућих могућности Србије за даљу конвергенцију ка просечном нивоу развијености у ЕУ.