За разлику од мог пријатеља Миљана Вукомановића (линк), који сматра да смо успешно колонизовани, мислим да се Србија претходних година успешно интернационализовала. Космополитски дух је завладао, а побеђена је малограђанштина и друге заосталости.
Имати инвеститоре из 103 државе и територије је велики успех. Сомалија, Куракао, Демократски Конго, Обала Слоноваче, ма колико да су мало уложили у Србију, развијају се таквом брзином да ће и економски раст Србије убрзати (њихови инвеститори).
Ако листу инвеститора не посматрамо са дна, већ са врха, међу првих 20 најбржи пораст улагања имали су инвеститори из Црне Горе: повећали су улагања у Србију чак 46 пута. А кад они толико новца уложе не треба сумњати да ћемо ускоро у Србији имати демократску дебату о потрошњи новца политичара по угледу на актуелну Кнежевић – Ђукановић. И наши политичари воле паре, а не само владавину права и институција. Људи су, дакле, помало и грешe.
Кипар на трећем месту према вредности инвестиција указује нам на две ствари: (1) нису баш сви страни инвеститори странци, има ту и домаћих, који очекују да ће их страни судови, а и домаћи, боље заштити у односу на могућност да им је капитал локални; (2) раст улагања за само 34% говори нам да спорије расту у Србији од оригиналних странаца. Сад, можда су са Кипра пререгистровали компаније у Холандију или неку другу земљу, свашта се у том свету страног капитала догађа.
Да смо капиталу, страном, интересантни и инвеститорима из суседних земаља говори чињеница да су надпросечан раст улагања имали и инвеститори из Хрватске (2,7 пута повећање капитала), Мађарске (2,4 пута), Бугарске (5 пута), БиХ (20 пута), Северне Македоније (3 пута) и Албаније (није било улагања до 2011, али су од тада повећана 4,7 пута).
Као што крв није вода, тако и стране инвестиције нису исто што и домаће, а то доказују улагања из словенских земаља Пољске, Чешке и Словачке, на 29, 31 и 32 месту. Из Пољске су повећана 17,6 пута, из Чешке 27,7 пута, а из Словачке 34,3 пута. Прво је требало да се развију њихове земље страним капиталом, па да онда и њихов домаћи стаса и крене да се шири преко граница, у њиховом случају преко Мађарске до наше Србије.
На овом поносном списку страних инвеститора мало ме је зачудило да су страни инвеститори из Јапана уложили само 1,3 милиона долара у Србију. Мислио сам да је она дуванска компанија са именом које подсећа не географско порекло и припадност тој земље, тамо и регистрована, тим пре што Јапан књижи огроман увоз цигарета из Србије. Изгледа да сам се преварио.
Када се упореди наша динамика са 193 земље и територије за које постоје подаци налазимо се на 71. месту у свету, са идентичном стопом раста страних инвестиција и тачно 10 пута мањим приливом од Индије (имамо 183 пута мањи број становника, што значи да имамо 18,3 пута већи прилив страних инвестиција од Индије!). У неком тренутку у будућности и ми ћемо, као и Индија, имати стопе раста бруто домаћег производа од преко 7%. Само је потребно још пар година стрпљења и раст ће се догодити.
А најуспешнији смо у региону, јер је, од суседа, тек Албанија на 81 месту, а све остале су при дну листе, од Црне Горе на 148, па још ниже.