Србија на европским тржиштима дроге и проституције у 2021.

Србија моћно граби ка чланству у ЕУ, која нема алтернативу, корацима џина од по неколико миља.

На том путу без алтернативе користи се парола „ништа што је настрано није нам страно“, а она изазива велико дивљење центара моћи у Вашингтону, Бриселу и другим центрима дроге и проституције.

Ово су центри и других модерних појава, попут љубави према природи, према ближњима истог пола, према слободи избора вишеполја (мој новостворени израз), али су све то појаве које су статистички неухватљиве, те се слободно може претеривати са проценом њихове учесталости како би се освајала нова права, и износила слобода пред очи застрашених заосталих породица.

 Пре него што се осврнемо на податке о дроги и проституцији ваља истаћи једну од највећих модерних победа Србије а то је да је у 2021. имала највећи пораст потрошње домаћинстава у Европи у односу над пред-пандемијску 2019. годину. Она је ту била испред других земаља Источне Европе, нових чланица НАТО-а као и кандидата за чланство Шведске и Финске.

Да ли неко у Србији и ван ње цени овако добар економски резултат? Изгледа нико, све завидљивци и злонамерници.

Индекс личне потрошње домаћинства	2019=100
European Union – 27 countries (from 2020)	96,0
Serbia	106,7
Romania	104,7
Bulgaria	104,3
Lithuania	103,5
Estonia	103,2
Sweden	102,9
Norway	102,2
Latvia	102,2
Poland	102,0
Croatia	101,7
Denmark	101,3
Hungary	100,8
Luxembourg	100,4
Finland	99,9

Када већ могу да се ископају овакви подаци (линк) може се доћи и до 61 временске серије о разним видовима личне потрошње домаћинстава, од хране до разних финансијских услуга.

Издаци за храну постоје од када је људска врста крочила на земљу, али су издаци за дрогу, проституцију, педофилију и остале филије могли настати тек на врхунском ступњу развоја римске империје као додата вредност у односу на пуко преживљавање.  

 Подаци у бази Евростата су последица процена овог неухватљивог дела модерне свакодневице, мада се за проституцију каже да је најстарији занат, и као такви се могу тумачити само са крајњим опрезом.

Пошто нема података за САД, као цивилизацијског лидера, овде подаци УК могу послужити као мера вредности, у односу на коју можемо тумачити савремена достигнућа у одабраним областима.

На пример, Енглези у просеку троше по 102,9 евра на проституцију ( у просек улазе и старци као и новорођенчад) и једино се у Луксембургу троши више и то четири пута – 411,7 евра по становнику. Овде можемо претпоставити да се ради о банкарима и инвеститорима који су жељни загрљаја партнера остављених негде у провинцији, па их надокнађују плаћањем телесних услуга.

Код дроге „стрче“ Италија (267,1 евра по становнику), Ирска (183,6 евра по становнику), Шпанија (142), Исланд (117,9) и Грчка (104,5) па је питање да ли се ради о потрошњи локалног становништва (попут Ирске и Исланда) или о потрошњи туриста (Италија, Шпанија и Грчка).

Вратимо се на мајчицу Србију и њено место у овим тржиштима дроге и проституције. Процењено је да је у 2021. њено становништво на дрогу потрошило 183,9 милиона евра а на проституцију 174,7 милиона, што је у збиру 358,6 милиона евра. По овим показатељима Србија је испред много земаља чланица ЕУ, НАТО-а и кандидата за чланство у обе интеграције.

Узмимо, на пример, Чешку. У њој се трошило 391,4 милиона евра на дрогу и само 33 милиона на проституцију те је била испред Србије. Међутим, када ове податке поделимо са бројем становника у Чешкој се за ове потребе трошило само 39,7 евра а у Србији 52,2 евра. Код проституције је у корист Србије потрошња била већа чак осам пута!

Супротан пример је Словенија чија су домаћинства на дрогу трошила 117,8 милиона евра а на проституцију 99,2 милиона, па је испод Србије, али је по становнику (102,9 евра) трошила готово два пута више, те није без разлога прва од чланица СФРЈ ушла у ЕУ.

Када упоредимо Србију (52,2 евра по становнику) са Румунијом (16,4), Шведском (23,3, рекли би: чедне као Швеђанке), Бугарском (30,9), Литванијом (30,5), Летонијом (35,9) и Естонијом (42 евра), очигледно је да смо одавно заслужили да будемо чланица ЕУ, али да нас из Брисела и Вашингтона спречавају у нама заслуженим циљевима.