Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Kao i kod Golupca i ovde ćemo navesti samo par demografskih podataka i konstatacija. Popisani broj stanovnika ove dve male opštine bio je 18.626 u 2011. godini i uporediv je sa brojem stanovnika u ove dve opštine u 1895. godini. Najveći zbirni broj stanovnika ove dve opštine imale su na popisu 1953 godine (31.989 lica) i od tada počinje njegov pad.
Broj stanovnika ove dve opštine, usled visoke stope nataliteta, povećavan je za 420 godišnje, između 1884. i 1890. godine, zatim za 371 lice do 1895. godine da bi Balkanski ratovi i Prvi svetski rat smanjili godišnji porast na 150 stanovnika, od 1895. do 1921. godine. On je ubrzan na 401 lice godišnje, do 1931. godine, zatim po 289 stanovnika do 1948. godine, i 259 godišnje do 1953. godine, a da bi nakon toga nastupio pad broja stanovnika koji traje punih 60 godina. Između dva popisa, od 2002. do 2011. broj stanovnika se smanjivao za 393 u proseku godišnje. Takvim tempom za nekoliko godina imaće manje stanovnika nego pod
Turcima, pre više stotina godina.
Do 2006. godine Ražanj je imao veći broj stanovnika od Ćićevca, ali je od 2007. godine Ćićevac brojniji jer ima više rođenih i manje umrlih godišnje. Nakon Drugog svetskog rata Ražanj je imao 60% više stanovnika od Ćićevca. Kao izrazito poljoprivredna
sredina Ražanj je teže pogođen industrijskom politikom nakon Drugog svetskog rata od Ćićevca, jer je Ćićevac, iako manji po broju stanovnika imao dva puta veći broj zaposlenih, a u industriji od 2 do 5,5 puta. Najveći broj zaposlenih Ćićevac (2.598) i Ražanj (1.532) imali su davne 1989 godine, da bi im sada broj bio smanjen na 1.019 i na 514 lica, respektivno. To je znatno manje nego 1971. godine i verovatno uporedivo sa krajem pedesetih godina prošlog veka.
Udeo Srba u ukupnom broju stanovnika je neznatno smanjen jer su Romi stabilni u broju i iznosi 95,7% u Ćićevcu i 96,3% u Ražnju. Ima i malo Makedonaca, Crnogoraca i Hrvata, ali se verovatno radi o izuzetno starim osobama doseljenim pre više
decenija.
U obe opštine je izuzetno niska stopa zaposlenosti stanovništva, ne računajući poljoprivredno stanovništvo, i iznosi 15,8 na sto lica u Ćićevcu i 8,9 u Ražnju. Pošto mi je Ćićevac mesto rođenja oca, a koji sam obišao ove (2013) godine, iduće godine ću
prilikom odlaska u Ćićevac otići i u Ražanj da vidim još jednu malenu sredinu u Srbiji koja sa poslednjim živim starcima nestaje.
http://www.cicevac-razanj.com/opstina-razanj.html
Dobar medijski primer moze biti Guca .Zapravo ona je Mz a omanji Lucani su sediste opstine sto je posebna prica.
Tu je odliv stanovnistva bas vidljiv…
Miroslave,
Situacija u ove dve opštine je alarmantna. Ne znam da li šira javnost zna ali postoji mesto koje se zove Stevanac, gde postoji železnička stanica, a gde je do pre neku godinu živeo slovima jedan čovek. Problem iseljavanja imaju gotovo sva sela ćićevačke opštine a najviše Trubarevo, Mojsinje, Lučina, Braljina. Nažalost situacija je strašna i u selima Cerovo, Maletina, Šetka, Praskovče(opština Ražanj). Iz sela koja izlaze na prugu ljudi su posle rata odlazili na železnicu da rade, a drugi su se snalazili na raznorazne načine. Šteta za ovaj kraj, jer ima šta da ponudi tu je Mojsinjska Sveta Gora, a ja se uvek naježim kad odem u Praskovče u Manastir Sv Roman(a idem često). Inače, ove dve opštine su povezane i graniče se na više mesta te je recimo moguće ići kroz Praskovče, skrenuti u Đunisu za Trubarevo i završiti u Stevancu koji je raj na zemlji.
Miroslave,
Da li ovde može da se okači neka pesma o ovom kraju? Imam jednu koju sam pisao 97 me u vozu kad sam prolazio kroz ove krajeve. Kratka je a nije vulgarna.
Što da ne?
Siniša
Hvala za Sv. Romana. Obilazim manastire, sa idejom da dok sam živ obiđem svih oko 315 (ima ih u obnovi, izgradnji…), tako da možemo da dogovorimo viđenje u ovom manastiru ili kaficu u Deligradu. Pre na iduće proleće nego u ovih par preostalih lepih nedelja. Važi i za Trubarevo…
Stevanac
U ruralnoj džungli, zvanoj Stalać city
Ima jedan klanac, zove se Stevanac
Tu ribari plove, niz vode Morave
Da gledaju prizore, užasa i strave
Raj na zemlji to je
Al se mnogi boje
I beže od njega
Zbog urbanih stega
U ruralnoj džungli, zvanoj Stalać city
Ima jedan klanac, zove se Stevanac.
Otići ću jednog vikenda putničkim vozom kad sam u Jagodini.
Hvala za preporuke, trudim se da obidjem po 3-4-5 manastira, u danu ili za vikend pa ću i za Lipovac i za Prskovče (+Mrzenicu…) napraviti plan da ih obiđem u jednom danu.
JAGODINA 10:45 10:46
GILJE 10:52 10:52
JOVAC 10:56 10:56
CUPRIJA 11:04 11:05
PARACIN 11:12 11:13
SIKIRICA-RATARI 11:20 11:20
DRENOVAC 11:23 11:23
CICEVAC 11:27 11:28
LUCINA 11:31 11:31
STALAC 11:34 11:35
STEVANAC 11:42 11:42
BRALJINA 11:49 11:49
CEROVO RAŽANJ 11:53 11:53
STARO TRUBAREVO 11:56 11:56
Ne može u jednom danu, bar ne vozom. Manastir Sv.Roman se nalazi na izlazu iz Đunisa a na ulazu u Praskovče na putu prema Maletini(Đunis ima železničku stanicu),Mrzenica je pak na drugoj strani između Stalaća i Kruševca i ajde da kažemo da može i do nje da se dođe nekako, ali Lipovac nema ni prugu ni železničku stanicu nigde u blizini do u Aleksincu. Lipovac je zavučen, zadnje selo, posle njega ide planina, dakle manastir se nalazi na putu za nigde, tj za planinu.
Autom iz Jagodine, ukupno oko 150km vožnje u oko 3h vožnje. Ovo do Stevanca vozom, sat-dva šetnje I nazad.
Tako moze.
Preporuka za još jedan manastir, to je manastir Naupara, zadužbina despota Stefana na 15 km od Kruševca na putu prema Brusu, skretanje kod Gornjeg Stepoša.
Siniša
Hvala puno. Planovi su mi za narednih puno godina, a ova sezona se završila.
Može za vidjenje. Tamo proleće, leto naredne godine.
Miroslave,
Ako već imate želju i volite da obilazite manastire, osim već nadaleko poznatih manastira koje ste verujem obišli želim da Vam preporučim Manastir Sv. Stefan u Lipovcu kod Aleksinca. Inače, mesto Lipovac je 20 tak kilometara od Aleksinca, 30 tak kilometara od Niša, tu je i Sokobanja, i stvarno je lepo i bajkovito mesto. Kroz selo protiče reka, a ako se bavite planinarenjem možete se popeti na Leskovik(6km od Lipovca). Ja sam se igrom slučaja obreo tamo jer sam natrčao na čiču koji prodaje neku zemlju u Lipovcu, pa sam išao da gledam te njive.
Darko, zašto je posebna priča? Uporednim pregledom broja stanovnika, industrijske razvijenosti, učešča privatnog sektora i preduzetništva, učešća plaćenih poreza i doprinosa, broja stambenih zgrada( Lučani su varošica sa najvećim brojem zgrada u Srbiji), privredne i komunalne infrastrukture, razvijenosti u pogledu sporta i obrazovanja… itd, nedvosmisleno je jasno da su stvari na svom mestu.
Guca je pet puta veca od Lucana. Nakada davno ,u proslom veku, kada se gradio Milan Blagojevic ,Lucani su bili nista ,utrina ,ni selo.. A onda su izenjeri na izgradnji fabrike a i oni koji su ostali da rade u njima morali negde da zaposle svoje supruge..A i putovati svaki cas 17 km do Guce za svaku sitnicu…I tako Lucani postanu opstina po direktivi uz obrazlozenje o visestrukom narodnom interesu .Inace ako se zene pobune odose inzenjeri..
No to nije vazno vazna je cnijenica da u tim mestima u citavim ulicama uvece nema svetlosti,sve je to prazno…Otisli trbuhom za kruhom i vrate se uoci sabora na par dana..
Da ne bih sada iznosio veliki broj činjenica zašto mislim da niste u pravu, ovo sa ženama mi nije baš najjasnije, ako vas nekad put navede kroz ovu opštinu javite se da popijemo piće, biće mi zadovoljstvo.
Srbija je medju 10 zemalja sa najnizim natalitetom, i dokle god se ekonomija ne pokrene, a radno mesto ne postane sigurno svari se promeniti nece.
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2002rank.html?countryname=Serbia&countrycode=ri®ionCode=eur&rank=223#ri
G-dine Zdravkoviću odličan tekst, ali na žalost malo je nade da će se situacija popraviti. Nevezano za temu bio bih Vam zahvalan da mi date vašu ocenu neoliberalnog kapitalizma u našoj režiji.Šta mislite o stavovima Nebojše Katića ili Jovana.B.Dušanića koji su žestoki kritičari neoliberalizma, meni se čini da pogađaju suštinu stvari, pogledajte samo Katićeve tekstove pre nekoliko godina ( ili polemiku sa Danicom Popović iz 2008 ,sve je promašila Katić je bio 100 odsto u pravu), ali šta vredi kada liberalni koncept vlada.
S poštovanjem,Dejan iz Lapova ( nedaleko od Vaše Jagodine).
Dejane
Hvala na komentaru. Imate ocene Katića, Dragovana, ja kao bata Milašin konstantujem posledice.
Hvala na odgovoru.
Sad u Utisku nedelje novi ministar finansija rece da je 60 posto privrede u drzavnom vlasnistvu…
A vi Mile poverovali? Naivan i bez znanja?
Etatizacija, nacionalizacija, državni intervencionizam ili državni kapitalizam. Kako bi to nazvali?
Ma ovde niko više nije naivan, od pijace, preko taksiste, do ministra. Ovde se ni Kejnz ne bi snašao.
Ja sam juce setao po brdima izna 700m nadmorske visine, pa me glava zabolela od vetra i posle prvih 10-15 minuta neverovatno zabavnog Utiska nedelje zaspao sam kao kap, sto mi se prvi put u zivotu desilo. Ocigledno starim…
Ono sto sam cuo od mladjahnog ministra me u potpunosti uverilo, da ako sad i nema 60 posto privrede u drzavnim rukama, za godinu dana ce biti i mnogo vise, ako budu nastavili sa zapocetim, da po osnovu dugova podravljuju firme… Zaspao sam, pa ne videh da li su se dotakli Sartida? Znam, obicno ljudi kazu, pa sta bi ti uradio, pustio ih da propadnu, ali se uvek namece pitalje ravnopravnosti – ako vlast odluci da parama poreskih obveznike finansiraju gradjane jednog grada, onda to mora da vazi za SVE gradjane Srbije. Zasto bi stanovnici Bora dobijali pare poreskih obveznika, a ne i stanovnici Cicevca i Raznja? Zar ne moze Sartid da otvori istureno odeljenje u Cicevcu, pa da se svi stanovnici tu formalno zaposle?
Ako se pitate sta bi radili zaposleni iz Cicevca u Sartidovom odeljenju, odgovor je prost, isto sto rade i ovi u centrali – nista. Vazno je da si na platnom spisku, sve ostalu si nijanse…
Miroslave,
Da li imate neke podatke za Norvešku? U smislu broj preduzeća, i kako su raspoređene kompanije po gradovima i sl?
Nemam. Odite na sajtove statistike (Norstat, pretpostavljam), centralne banke i finansija pa iskopajte.