Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист.
Србија је у протеклих 20 година прошла кроз разградњу ранијег система и имовине у друштвено-државном власништву ка капитализму либералног типа, по угледу на Америку и Енглеску. За Америку овде немам податке (не сумњам да их је лако пронаћи) али за Енглеску и већину других земаља Европе Евростат је објавио податке о структури додате вредности и запослености према величини предузећа у 2017 (линк).
Подаци до којих сам дошао, да велика предузећа у Србији остварују већи удео у додатој вредности и у запослености у односу на просек за ЕУ, мотивисао ме је да проверим да ли је нормално да у малим земљама, попут Србије, велика предузећа имају оволики удео у укупним економским показатељима. Интуитивно, мислио сам да је до одлика великих економија.
Када сам израчунао и излистао податке имао сам чиме да се обрадујем: Србија има идентичан удео (50,6%) великих предузећа у додатој вредности као и УК! Отуд и наслов текста. Већи удео у додатој вредности имају још и Норвешка (енергетика), Француска и Ирска (ИТ мултинационалке…).
У Србији велика предузећа учествују са 40,4% у укупној запослености и само Француска и УК имају већи удео од Србије. Не треба сумњати да ћемо и овде „прешишати“ Французе и Енглезе, ако не растом запослености у великим предузећима а оно падом запослености у мањим.
Капитализам у Србији као систем није споран. Спорно је превише других ствари: колико су нам потребне јаке институције и да ли оне треба да служе грађанима или великим компанијама, на пример?
Др. Миша Ђурковић, пар недеља старији вршњак, написао је одличан текст у Политици (линк) и мислим да је време да се запитамо какву Србију желимо. Ја Србију насиља, простаклука и примитивизма не желим. Чак ме дође и срамота што сам доктор наука…
