Srbija (Makedonija) i Bugarska: plate po stanovniku po regionima IX 2013

Mи са браћом Бугарима имамо много више сличности него са било којим другим народом у свету: исту веру, сличан језик, Ћирилицу, ратове, окупације и ослобађања, комунизам и краљеве… Још нисмо као Бугари достигли цивилизацијско достигнуће да магарце предлажемо за градоначелнике и скупштину, али ако би се мало више окренули погледом на Исток, можда би нам наша западна перспектива изгледала јасније.

Бугарска је чланица Европске Уније са статусом завршеног предшколског образовања и припремом за Први разред основне школе. Подаци о БДП-у не упућују да су се чином рађања у великој заједници народа нешто до сада овајдили, али ваљда томе служи образовање.

Дакле, Србија и Бугарска имају сличан број становника (не рачунајући овде КиМ јер РЗС од 1999 не располаже подацима са овог дела свете српске територије), али их краси различитост у погледу броја запослених лица и у погледу просечне зараде. Бугарска има пола милиона више запослених, и има за десетак посто мању просечну зараду (овде смо претпоставили да је нето зарада за 20% мања од бруто зараде, јер је у Бугарској порески систем напредан и усклађен са борбом против Беле куге, као и у већини земаља ОЕЦД-а). Фонд зарада у Бугарској је већи за око 100 милиона евра месечно, а по становнику је већи за 11 евра по члану, месечно: у Бугарској је од плата расположиво 102 евра а у Србији 91 евро. У просеку, месечно, по становнику и то у септембру 2013. године.

Подаци обрачунати по регионима су тако пријатни за гледање, услед самољубља и самозадовољства у погледу коришћених боја, те су приложени и табеларни обрачунски подаци, и слике ове две пријатељске, братске и комшијске земље. (Бугарска је тенденциозно релативно већа од Србије, а због мог порекла. Ако сви дођу и живе у Београду, а од њега више воле планине са којих су се спустили, онда и ја имам то право: да више волим Бугарску од Србије. А и чланица је ЕУ па више вреди, као што ће Србија са чланством више вредети).

Области Србије и Бугарске смо измешали у складу са рангом у погледу плата по запосленом. Бугарски региони су концентрисани при врху и дну табеле, а што указује на веће регионалне разлике него у Србији, а што би требало и потврдити некаквом значајном формулом и изабраним показатељем, још када би нам то био и циљ.

На врху листе се налази главни град Бугарске Софија, престоница, са 243 евра по становнику, што је упола боље од наших престоница Београда и регионалног центра Новог Сада. Чак и када би престоницу Софију смућкали са њеним окружењем, регионом Софија, опет би по становнику наша сабраћа имала по 216 евра, што је непристојно више него у нашој престоници Београду и регионалном центру Новом Саду. Након наше престонице и регионалног центра по рангу су чак четири бугарске области, Стара Загора, Варна, Габрово и Добрич, са приходима од 90 до 107 евра, а да би се као у идеалној породици и браку (још и када би биле разнородне) измешало много наших и њихових области са примањима од зарада у распону од 72 да 89 евра.

Након те заједнице области са сличним примањима у Србији и Бугарској следи 6 области у Србији које имају примања по становнику од 63,6 до 72,3 евра.

По 63,2 евра по становнику од рада и мање има 28 области у овим братским и религиозним суседним државама, у чему је 17 области у Бугарској а 11 у Србији. Уметност или мука преживљавања 5,6 од 14,4 милиона становника обе земље са по 2 евра и десет центи од зарада, и мање од тога, дневно могу се описати као одрицање од свих других потреба сем хране, а и она се купује и конзумира у најјефтинијем и најсировијем виду. Са дужим чланством у заједници народа Европској Унији, или са дужим очекивањем примитка у то чланство, свеједно.

Када је већ уложен оволики труд у сликарство и мапирање источнобалканске сиротиње искористили смо прилику да унесемо и податке о Македонији, коју и Албанци и Срби и Бугари и Грци једнако воле и доживљавају као своју. Подаци се базирају на једној грубој претпоставци да је проценат пољопривредног становништва исти у свим македонским регионима. Боље Ич него Нич. Та претпоставка би у Србији била сасвим тачна. Шта више, могли би да тврдимо да сем сељака других радника и немамо. Али, у Македонске детаљне податке немамо увид и претпостављамо да су сељаци, то јест пољопривредници, у једнакој пропорцији расути као и радници по њеним регионима.

Без да улазимо у исправност диверсификације агрикултураца у Македонији од плата има по 78 евра по становнику, што је за 12 евра мање него у Србији, а за 23 мање него у Бугарској. Југоисточен регион је најразвијенији са 98 евра и само су Престоница Софија, Престоница Београд, Регионални центар Нови Сад, Стара Загора и Варна испред њега по развијености. Скопски регион је на 10. месту са 88 евра, а Пелагониски на 11. на 87 евра. Најсиромашнији је, наравно, као и код Бугарске, Североисточен регион који се граничи са Србијом. Политика „осиромашимо сами себе што више, како би се решили становништва његовим исељавањем“ се не практикује само у Србији, јер су Македонија и Бугарска очигледан доказ да се та мудрост лако усваја и у окружењу. У Североисточнем региону живе са по 38,5 евра од зарада по становнику, док је у комшијском Пчињском тај податак 69,3 евра, а што претпостављамо да утиче да се из овог првог мало селе у овај други, макар романтични део популације. Миграционе статистике по земљама и по општинама би то потврдиле, или као гнусну помисао одбациле.

Свакакве још мисли могу да се изроде погледом на слике са подацима. На пример, Полошки регион у Македонији (56,2 евра по главчету) упоредив је са Сремом (58,5). Мучим очи гледајући у мапу и никако не могу да разумем како је та економија успешнија на Шар Планини него на Фрушкој Гори. А кад још упоредим равнице ова два региона, чиним се себи самом да личим на сина Драгана, Милашиновог.