Srbi su bili najveći stočari na svetu!

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1870/pdf/G187011001.pdf

У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле.

У Србији је још увек владала „грабежна привреда“ јер се трошила „отчевина од праотаца у густим шумама наслеђена“. Последице овог дивљег запада биле су катастрофалне у погледу смањивања површина под шумама, сиромашења квалитета земљишта и драстичног пада броја свиња, а којима је финансиран устанак против Турака и избављење из вишевековног ропства.

Број становника Србије је између 1859 и 1866 повећан са 1.083 хиљада на 1.216 хиљада (18.887 годишње, пола од садашње динамике смањивања), а број свиња смањен је са 1.774 хиљада на 1.291 хиљада, те је број свиња на 1000 становника смањен са 1.637 на 1.061.

Ипак, и при овом драстичном смањењу односа свиње-људи Србија је била испред Сједињених Америчких Држава као убедљиво свињарски најразвијенија земља.

У односу на европски просек (16.691) у Србији је било 6,4 пута више свиња по становнику. Србија је била једина земља у свету која је имала више свиња од људи!

Година пописа Укупно Долази на 100.000 житеља
Житеља Свиња
Влашка и Молдавија 1859 3.867.000 1.088.737 28.155
Пиринејско полуострво 1865 19.574.000 5.178.588 26.456
Аустрија 1857 31.693.000 7.807.242 24.634
Пруска 1867 23.971.000 4.875.114 20.338
Немачка 1861 14.268.000 2.737.204 19.184
Француска 1866 38.068.000 5.889.624 15.471
Италија 1866 26.474.000 3.996.442 15.096
Русија 1856 73.339.000 10.180.527 13.787
Скандинавске земље 1865 7.555.000 857.674 11.352
Велика Британија 1868 30.518.000 3.189.167 10.450
Белгија 1856 4.530.000 458.418 10.119
Холандија 1865 3.697.000 366.680 9.918
Грчка 1865 1.378.000 55.776 4.048
Европа 281.502.000 46.985.354 16.691
Србија 1866 1.216.000 1.291.164 106.084
Босна и Бугарска 1867 3.320.000 876.205 26.392
Северна Америка 1866 31.720.000 31.555.267 99.480
??? 1866 34.506.000 13.616.876 39.480

 

Што се тиче осталих кућевних животиња ствари су стајале овако:

Коњима најбогатије биле су САД и Русија, по 22 хиљаде на 100 хиљада житеља, а од Србије су боље стајале Влашка и Молдавија, Скандинавске земље, Аустрија, Француска и Босна и Бугарска. У Србији је просечно било за 17,2% мање коња по становнику у односу на европски просек.

Већи број говеда од Србије (60.873) имала је само Северна Америка (80.831), а Србија је била напреднија и од Скандинавских земаља (57.270). Зли расистички језици би рекли да су тамо биле бољег квалитета. Крава музара у Србији је било 200 на 1000 говеда док је у Европи просек био 464, што значи да су тамо више експлоатисане док су наше уживале у слободи. У односу на европски просек (33.417) у Србији је било 82,2% више говеда по становнику.

Оваца је одувек било више у Босни и у Бугарској (228.174) него у Србији (220.174), али смо и овде били убедљиво испред свих осталих земаља са статистичким подацима. У односу на европски просек (73.161) у Србији је било тачно три пута више оваца по становнику!

Грчка је била најбогатија козама (173.570), далеко испред Србије (37.044) на другом месту, која је опет била далеко испред Пиринејског полуострва (27.925) на трећем месту. У односу на европски просек (6.704) у Србији је било 5,5 пута више коза!

Србија је, у односу на број становника, имала највише свиња на свету, била је друга по броју говеда, оваца и коза, и била је око 10 места по броју коња. То значи да је средином 19 века била сточарски најразвијенија земља у свету!

И тако, Србије је пре 150 година била веома упоредива са САД-ом као атрактивна локација за насељавање и са неограниченим могућностима за богаћење, уколико се хтело радити. Највеће богатство била су деца коју је као сточарски најразвијенија земља на свету могла обилно исхранити.

Данас увозимо свиње из Хрватске а свињетину из Мађарске и Шпаније…

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *