http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1870/pdf/G187011001.pdf
У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле.
У Србији је још увек владала „грабежна привреда“ јер се трошила „отчевина од праотаца у густим шумама наслеђена“. Последице овог дивљег запада биле су катастрофалне у погледу смањивања површина под шумама, сиромашења квалитета земљишта и драстичног пада броја свиња, а којима је финансиран устанак против Турака и избављење из вишевековног ропства.
Број становника Србије је између 1859 и 1866 повећан са 1.083 хиљада на 1.216 хиљада (18.887 годишње, пола од садашње динамике смањивања), а број свиња смањен је са 1.774 хиљада на 1.291 хиљада, те је број свиња на 1000 становника смањен са 1.637 на 1.061.
Ипак, и при овом драстичном смањењу односа свиње-људи Србија је била испред Сједињених Америчких Држава као убедљиво свињарски најразвијенија земља.
У односу на европски просек (16.691) у Србији је било 6,4 пута више свиња по становнику. Србија је била једина земља у свету која је имала више свиња од људи!
Година пописа | Укупно | Долази на 100.000 житеља | ||
Житеља | Свиња | |||
Влашка и Молдавија | 1859 | 3.867.000 | 1.088.737 | 28.155 |
Пиринејско полуострво | 1865 | 19.574.000 | 5.178.588 | 26.456 |
Аустрија | 1857 | 31.693.000 | 7.807.242 | 24.634 |
Пруска | 1867 | 23.971.000 | 4.875.114 | 20.338 |
Немачка | 1861 | 14.268.000 | 2.737.204 | 19.184 |
Француска | 1866 | 38.068.000 | 5.889.624 | 15.471 |
Италија | 1866 | 26.474.000 | 3.996.442 | 15.096 |
Русија | 1856 | 73.339.000 | 10.180.527 | 13.787 |
Скандинавске земље | 1865 | 7.555.000 | 857.674 | 11.352 |
Велика Британија | 1868 | 30.518.000 | 3.189.167 | 10.450 |
Белгија | 1856 | 4.530.000 | 458.418 | 10.119 |
Холандија | 1865 | 3.697.000 | 366.680 | 9.918 |
Грчка | 1865 | 1.378.000 | 55.776 | 4.048 |
Европа | 281.502.000 | 46.985.354 | 16.691 | |
Србија | 1866 | 1.216.000 | 1.291.164 | 106.084 |
Босна и Бугарска | 1867 | 3.320.000 | 876.205 | 26.392 |
Северна Америка | 1866 | 31.720.000 | 31.555.267 | 99.480 |
??? | 1866 | 34.506.000 | 13.616.876 | 39.480 |
Што се тиче осталих кућевних животиња ствари су стајале овако:
Коњима најбогатије биле су САД и Русија, по 22 хиљаде на 100 хиљада житеља, а од Србије су боље стајале Влашка и Молдавија, Скандинавске земље, Аустрија, Француска и Босна и Бугарска. У Србији је просечно било за 17,2% мање коња по становнику у односу на европски просек.
Већи број говеда од Србије (60.873) имала је само Северна Америка (80.831), а Србија је била напреднија и од Скандинавских земаља (57.270). Зли расистички језици би рекли да су тамо биле бољег квалитета. Крава музара у Србији је било 200 на 1000 говеда док је у Европи просек био 464, што значи да су тамо више експлоатисане док су наше уживале у слободи. У односу на европски просек (33.417) у Србији је било 82,2% више говеда по становнику.
Оваца је одувек било више у Босни и у Бугарској (228.174) него у Србији (220.174), али смо и овде били убедљиво испред свих осталих земаља са статистичким подацима. У односу на европски просек (73.161) у Србији је било тачно три пута више оваца по становнику!
Грчка је била најбогатија козама (173.570), далеко испред Србије (37.044) на другом месту, која је опет била далеко испред Пиринејског полуострва (27.925) на трећем месту. У односу на европски просек (6.704) у Србији је било 5,5 пута више коза!
Србија је, у односу на број становника, имала највише свиња на свету, била је друга по броју говеда, оваца и коза, и била је око 10 места по броју коња. То значи да је средином 19 века била сточарски најразвијенија земља у свету!
И тако, Србије је пре 150 година била веома упоредива са САД-ом као атрактивна локација за насељавање и са неограниченим могућностима за богаћење, уколико се хтело радити. Највеће богатство била су деца коју је као сточарски најразвијенија земља на свету могла обилно исхранити.
Данас увозимо свиње из Хрватске а свињетину из Мађарске и Шпаније…