Srbi: Dobri ljudi skoro blage ćudi?

У покушају да прикупим адекватни статистички материјал за писање текста „Србија: земља кошарке“,  у коме бих желео да докажем тезу да лака доступност кошаркашких терена утиче на нижу стопу криминала у односу на очекивану за низак ниво развијености наше земље, случајно сам наишао на ове податке на порталу Бугарске Агенције за статистику. Намера ми је да просторно сучелим податке о броју кошаркашких терена и броју криминалних дела, те ми је већ Београд са готово сто кошаркашких клубова и нижом стопом криминала добар у правцу потврђивања радне тезе. Бугарска ми је овде контролни фактор: претпоставио сам да је у Софији стопа криминала виша у односу на просек за Бугарску, те би ми овакав податак појачао интуицију и истраживање. Али, ови подаци Еуростата које прилажем, преузети са бугарског статистичког завода, су наишли случајно и довели ме до низа нових питања.

Да бих могао да наставим текст о земљи кошарке недостају ми статистички подаци о броју кошаркашких терена у Србији по општинама или било која апроксимација доступности кошарке попут регистрованог броја играча. Да ли ћу овај проблем превазићи не знам.

Али, кад већ ископах ове податке, ред је да их искоментариш. Ради се о од полиције регистрованим случајевима намерних убистава, силовања и крађа, а не о стварно реализованим догађајима, јер је могуће да се силовања и крађе не пријављују. Убиства су сигуран статистички податак и тешко да може да буде неких одступања од ових полицијски утврђених и статистички објављених података.

Шта нам кажу подаци?

Србија не стоји добро када су у питању убиства са намером јер је у горњој половини листе земаља за које Еуростат прикупља податке. 12 земаља има већи број убистава на 100 хиљада становника од Србије а 28 мањи број. У врху листе су балтичке земље, КиМ, Албанија и Македонија, док су око Србије Бугарска и БиХ, те смо овде у адекватном окружењу.

Већ подаци о броју силовања на 100 хиљада становника буде сумњу у упоредивост ових националних статистика. Највећа стопа регистрованих силовања је у Шведској (65 на 100.000), затим у три дела УК, испред Белгије, Норвешке, Финске, Француске…  Мању стопу регистрованих силовања од Србије имају само Црна Гора и Албанија, земље са високим стопама убиства, док су мало изнад Србије на листи БиХ, Грчка и КиМ. Ови подаци нас наводе на две могућности: (1) у слабим државама у којима се лични проблеми решавају ван институција државе, те је стопа убистава висока, стопа силовања је ниска услед страха од личне освете, и (2) у нама блиским земљама и територијама је срамота пријавити обешчашћивање, како због осуде окружења тако и због могуће ескалације насиља. У сваком случају подаци се могу довести под сумњу.

И код крађа се налазимо при дну листе са земљама у окружењу које су испод нас, а Црна Гора и Албанија су на дну листе. Највише је регистрованих крађа у Шведској, Холандији, Данској и Енглеској са Велсом. Овај последњи податак ме је подсетио на причу мог пријатеља из Краљева од пре пар дана. Наиме, неки њему познати Краљевчани су мотором обилазили Европу. Били су веома опрезни у Црној Гори, Албанији, Бугарској и Румунији, а без мотора су остали у Лондону.

И тако, свашта ова међународна поређења сакривају али и откривају.

П.С. Додао сам и ранг земаља по броју затвореника на 100.000 становника.  Са 10.288 затвореника Србија је имала у 2014 години 144 затвореника на 100.000 становника и по овом показатељу 13 земаља је имало више, а 27 мање затвореника. Укупно је у свим земљама било више од 800 хиљада затвореника у 2013 години, а када се искључи Турска и друге земље ван ЕУ, у овој интеграцији је било око 600 хиљада затвореника.