Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Спортски навијачи у Србији имају непристојно навијање „Убиј Хрвата да Шиптар нема брата“. То је за сваку осуду и за кажњавање јер спортска игралишта треба да служе за навијање спортским подвизима а не за говор мржње. За бављење Хрватима и Албанцима имам веома личан разлог: ћерка ми је рођена на дан НДХ а син на дан албанске заставе. То нисам примећивао до пре 4-5 година, када сам примио к` знању бавећи се пореклом Срба и њиховом асимилацијом у Хрвате и Албанце.
Демографска кретања у претходних 30 година била су испреплетана са етничким чишћењем Срба из Хрватске, БиХ и са Косова и Метохије и емигрирањем сва три народа са Балкана. Будућност Албанаца као најмлађег народа изгледала је веома светло крајем 80-тих година прошлог века док су и Срби и Хрвати имали карактеристике зрелих народа пред демографску старост у којој се сада налазе.
Овде сам сабрао Косово и Метохију и Албанију као апроксимацију за бројчано кретање Албанаца док сам податке о броју Срба у БиХ додао Србији без Косова и Метохије да пружи слику (линију) бројчаног кретања Срба. Прогон преко 400 хиљада Срба из Хрватске и 450 хиљада са територије Федерације БиХ није видљив из приложених података јер су Срби од статуса „избеглица“ до једнакоправних становника Србије прошли тродеценијски пут. Прогон 150 хиљада Срба са Косова и Метохије 1999 такође није уочљив из линија о броју становника. Допринос прогнаних и избеглих Срба са све три територије је огроман и немерљив за виталност српског народа у Србији. Избегли из Хрватске и БиХ 1991-1994 су повећали број становника Београда и Новог Сада а прогнани након Бљеска и Олује су побољшали виталност Срема и других подручја где су се доселили. Прогнани са Косова и Метохије су побољшали катастрофалну демографску ситуацију у Краљеву, Крушевцу, Јагодини, Крагујевцу, Смедереву и у још неколико општина у Централној Србији.
Приложен графикон, ма колико био политички некоректан, због спајања Косова и Метохије са Албанијом и због потврђивања етничког чишћења Срба из Хрватске и са КиМ има за циљ да прикаже да се основна очекивања будућности са краја 80-тих и почетка 90-тих година прошлог века нису испунила.
Албанци су, овако апроксимирани, чинили 28,3% од броја Срба 1950. и до 1990. су достигли 58,3% од броја Срба са тенденцијом да у 2020 буду најбројнији народ на Балкану (након Грка). Од Хрвата су постали бројнији 1986. Максималан однос достигли су 1998 (60,5%) пред етничко чишћење Срба са КиМ у 1999. Након тога су смањили однос на 55,1% у 2010 и од тада су у благом порасту до 58,1% у прошлој години.
Код сва три народа деловале су миграције ка Немачкој, Аустрији, Швајцарској и другим земљама које су биле убрзане у последњих пар година. Колико су ове миграције додатно смањиле број припадника сва три народа сазнаћемо приликом пописа у следећој 2021. години.
