Спољна трговина Србије поврћем, 2011-2022.

У 2022. години извоз поврћа из Србије вредео је 132,7 милиона евра, увоз је износио 156 милиона евра те је остварен до сада рекордни дефицит од 23,2 милиона евра.

У односу на 2021. извоз поврћа повећан је за 16,6%, увоз је повећан за 29,4% те је Србија од релативно ниског дефицита од 6,8 милиона евра имала његово повећање 3,4 пута.

Србија је све до 2019. имала суфицит у трговини поврћем, у 2020. је имала мали дефицит (135 хиљада евра) да би у претходне две године дошло до његовог наглог повећања.

Нагла промена салда у трговини поврћем почела је након 2017. у којој је постигнут рекордан суфицит од 41,6 милиона евра. Од те године извоз је повећан за 35,9% а увоз је повећан за 178,5%.

Колико погоршање салда у трговини поврћем има везе за доласком Лидла у Србију 2018. године, а колико са других факторима питање је за детаљнију анализу.

Србија извози и увози исто и различито поврће па у зависности од тога има различите резултате у трговини по земљама. У табели испод излистане су земље са салдом већим од једног милиона евра.

Србија је имала дефицит у трговини са 12 приложених земаља у збирној вредности од 94,2 милиона евра, и суфицит са 10 земаља у износу од 68,1 милиона евра.

Највећи дефицит постојао је у трговини са Албанијом, Шпанијом, Холандијом, Киргистаном и Француском, а највећи суфицит са Немачком, Русијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином.

У следећој табели приказани су производи са салдом у размени већим од једног милиона евра.

У трговини са 14 производа остварен је дефицит у износу од 98,1 милиона евра, а код 14 производа је остварен суфицит од 83,4 милиона евра. Код производа који нису приложени остварен је дефицит од 8,7 милиона евра и то су биљке које мање учествују у потрошњи и у трговини.

Највећа вредност дефицита  остварена је код парадајза, пасуља, кромпира и паприке а суфицита код кукуруза шећерца, сушеног мешаног поврћа, смрзнутог поврћа и сушених печурки и тартуфа.

У 2023. и у наступајућим годинама можемо очекивати раст дефицита у трговини поврћем, а услед формираних тенденција у претходном петогодишњем периоду.

Тенденције би могле да се промене уколико би се промениле политике које су до њиховог формирања довеле.